Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž3 24/21 od 03.03.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom, trećem, četvrtom, petom, šestom i osmom izreke. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava s`tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (u pogledu odluke o zahtevu za objavljivanje presude) primenom člana 404. ZPP, zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.

Tuženi su podneli odgovor na reviziju tužioca zahtevajući naknadu za troškove njenog sastava.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao o izuzetno dozvoljenoj u pogledu odluke o zahtevu za objavljivanje presude u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 55/14).

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/ 11 ... 55/14 ), propisano je da revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/ 11 ... 55/14) Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Naime, pravnosnažnim rešenjem odbačena je tužba u ovoj pravnoj stvari u odnosu na tuženog BB zbog nedostatka pasivne legitimacije (u delu u kojem je traženo da se tuženi BB obaveže na objavljivanje presude ), a odbijen je zahtev tužioca u delu u kojem je tražio da se obavežu tuženi VV i GG da presudu objave bez ikakvog komentara i bez odlaganja, (a najkasnije u narednom broju novina u istom delu medija) nalazeći da oni nisu pasivno legitimisani u pogledu tužiočevog zahteva za objavljivanje navedene presude s`obzirom na to da se ta obaveza može zahtevati samo od odgovornog urednika medija, a ne od tuženih VV kao urednika rubrike „Politika i svet“ i GG kao zamenika odgovornog urednika i šefa odseka za onlajn u integrisanoj redakciji saglasno članu 120. ZJIM.

Kako je pitanje pasivne legitimacije po odredbama Zakona o javnom informisanju i medijima ZJIM („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 83/14, 58/15, 12/16) vezano za utvrđenje činjeničnog stanja , a sledom toga i za posledice iz članova 120. i 128. istog zakona to nema uslova za odlučivanje o reviziji u ovoj pravnoj stvari, kao izuzetno dozvoljenoj. Tužilac uz reviziju nije dostavio drugačije pravnosnažne ili revizijske odluke koje bi ukazivale na drugačiji zaključak.

Na osnovu iznetog, primenom člana 404. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 2. ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija izjavljena protiv pravnosnažne presude u pobijenom delu (kojim su potvrđeni stavovi peti i šesti izreke prvostepene presude) nije dozvoljena.

Tužba radi naknade nematerijalne štete i objavljivanja presude, podneta je 28.01.2016. godine, a vrednost predmeta spora označena je u tužbi iznosom od 500.000,00 dinara.

Odredbom člana 420. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da stranke mogu da izjave reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan dok je stavom 2. istog člana zakona propisano da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da pobijana vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 420. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Ispitujući pravilnost pobijene presude u smislu člana 408. u vezi sa članom 403. stav 2. tačka 1. ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 55/14) i člana 126. stav 1. Zakona o javnom informisanju i medijima („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 83/14, 58/15, 12/16) Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca u pogledu odluke o odbijanju tužbenog zahteva za naknadu nematerijalne štete i za utvrđenje su svi tuženi objavljivanjem nepotpunih i nedozvoljenih informacija u štampanom i elektronskom izdanju lista „Blic“ tužiocu naneli nematerijalnu štetu u vidu duševnih bolova zbog pretrpljene povrede časti i ugleda (u delu kojim su potvrđeni stavovi prvi, treći i četvrti izreke prvostepene presude), nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovani su revizijski navodi da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP jer je drugostepeni sud pobijenu odluku zasnovao na činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku. Suprotno tvrdnji revidenta revizijski sud smatra da je žalbeni sud ocenio bitne žalbene navode koji su od značaja za presuđenje ove parnice pa nije učinjena bitna povreda iz člana 374. stav 1. u vezi člana 396. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, u štampanom izdanju dnevnog lista „Blic“ u rubrici „Politika“, kao i u elektronskom izdanju istog dnevnog lista, dana ...2015. godine, objavljen je tekst sa naslovom „AA starlete ne zna im se broj“ iznad kog su objavljena tri antrfilea sa fotografijama tri ženske osobe (ĐĐ obnažena, EE, u haljini pored bazena, i ŽŽ sa obnaženim dekolteom) sa nadnaslovom „Bivši ministar za manje od dve godine zaposlio 288 osoba u diplomatiji“. U uvodnom pasusu teksta je navedeno da je bivši ministar spoljnih poslova, ovde tužilac, za manje od dve godine, koliko je bio na funkciji, zaposlio čak 228 osoba, te da se među zaposlenima nalazi nepoznat broj starleta o kojima je „Blic“ već pisao. U tekstu se navodi da je tužiocu pošlo za rukom da zaposli više ljudi čak i od ZZ koji je bio ministar duže od pet godina, kao i da u zvaničnom dopisu koji je „Blic“ dobio od Ministarstva spoljnih poslova, piše da je od jula 2012. godine do aprila 2014. godine, u vreme dok je tužilac vodio Ministarstvo spoljnih poslova, u radni odnos na neodređeno vreme primljeno 81 lice dok je u istom vremenskom periodu na određeno vreme primljeno 147 osoba, dakle ukupno 228 osoba. Kao razlozi za prijem novih kadrova u dopisu Ministarstva spoljnih poslova navodi se povećan obim posla, zamena odsutnog radnika, kao i postavljanje novih šefova u ambasadama i konzulatima. U tekstu je objavljen podnaslov „Leglo ljubavnica“ sa sadržinom koja upućuje na to da je tužilac kao ministar bez konkursa nezakonito zapošljavao nekvalifikovane osobe, usled čega je Ministarstvo spoljnih poslova od najuglednije državne institucije postalo utočište za ljubavnice političara i moćnika. Zatim se u tekstu pojašnjava da su između ostalih bez konkursa primljene i starlete ŽŽ, ĐĐ i II i EE. U izdvojenom delu teksta pod naslovom “ AA preti“ objavljen je odgovor AA u kome je navedeno da dopis Ministarstva spoljnih poslova nije zvaničan dokument, a da u 228 zaposlenih spadaju i lica preuzeta iz drugih institucija Vlade. U antrfileu objavljen je „Profil AA favorita“ u kome je navedeno: „završen Megatrend, atraktivan izgled, moćni ljubavnik, uticajan otac, dobrostojeći prijatelji, članska karta“ a uz tekst je objavljena fotografija tužioca. U toku trajanja ministarskog mandata tužioca sve tri ženske osobe čije se fotografije nalaze u antrfileima su zaposlene u ministarstvu na administrativnim poslovima. Pre objavljivanja predmetnog teksta novinarka DD je kontaktirala tužioca preko SMS-a i tom prilikom ga pitala samo za broj zaposlenih, ali ne i za konkretne zaposlene koji se pominju u tom tekstu. Izjava tužioca u tekstu verno je preneta, ali skraćena. Usled objavljivanja informacija podobnih da se povrede čast i ugled tužilac je trpeo duševne bolove, što je utvrđeno njegovim saslušanjem u svojstvu parnične stranke kada se tužilac izjasnio kako je doživeo objavljivanje spornog teksta. Tužilac se obraćao tuženom Izdavačkom društvu „Ringier Axel Springer“ sa zahtevom za objavljivanje odgovora i pokrenuo parnični postupak za objavljivanje odgovora, koji je objavljen tek nakon što mu je prestala funkcija ministra. U vreme objavljivanja članka tužilac je bio savetnik predsednika RS, a izdavač medija „Blic“ je „Ringier Axel Springer“ d.o.o. Beograd, autor spornog teksta je bila novinar DD, VV je bio urednik rubrike „Politika i svet“, BB je bio glavni urednik štampanog i elektronskog izdanja medija“ Blic“, GG je bio zaposlen na poslovima zamenika odgovornog urednika i šefa odseka za onlajn u integrisanoj redakciji i on nije bio urednik onlajn izdanja, a odgovorni urednik medija je bio JJ. U vreme presuđenja odgovorni urednik medija je KK.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su primenom odredbi članova 5., 9. stav 1, 79., 112.-115. Zakona o javnom informisanju i medijima - ZJIM („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 83/14 ... 12/2016) u vezi sa članom 200. Zakona o obligacionim odnosima – ZOO zaključili da postoji solidarna obaveza tuženih Izdavačkog društva „Ringier Axel Springer“ DOO kao izdavača medija, VV kao urednika rubrike i DD kao novinara-autora teksta da tužiocu naknade štetu za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda, nalazeći da da je objavljivanjem predmetnog teksta, objavljena neistinita i nepotpuna informacija, koja je podobna da povredi čast i ugled tužioca. Iz iznetih razloga prvostepeni sud je odbio zahtev za utvrđenje su svi tuženi objavljivanjem nepotpunih i nedozvoljenih informacija (na opisani način) u štampanom i elektronskom izdanju medija „Blic“ tužiocu naneli nematerijalnu štetu u vidu duševnih bolova zbog pretrpljene povrede časti i ugleda. Delimično je usvojio tužbeni zahtev za dosuđivanje pravične novčane naknade i obavezao ove tužene da tužiocu na ime pretrpljene nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda, solidarno isplate iznos od 80.000,00 dinara, a odbio preostali deo tužbenog zahteva preko dosuđenog a do traženog iznosa od 500.000,00 dinara, odnosno za iznos od 420.000,00 dinara. Tužbeni zahtev kojim je tražio da se pored Izdavačkog društva „Ringier Axel Springer“ DOO, VV i DD, solidarno obavežu i tuženi BB i GG, na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500.000,00 dinara, prvostepeni sud je odbio jer imenovani nisu pasivno legitimisani u konkretnom slučaju, budući da je BB u vreme objavljivanja spornog članka bio glavni urednik, a GG zamenik odgovornog urednika i šef odseka za onlajn u integrisanoj redakciji, a u navedenom glasilu postoji funkcija odgovornog urednika koji solidarno odgovara sa izdavačem i novinarem za naknadu štete, na osnovu članova 103., 113. -115. ZJIM. Drugostepeni sud je u potpunosti prihvatio izloženo pravno stanovište prvostepenog suda, ocenivši da su ispunjeni uslovi za solidarnu odgovornost tuženog izdavača medija „Ringier Axel Springer“, VV kao urednika rubrike i DD kao novinarke- autora teksta u smislu citiranih zakonskih odredbi. Imajući u vidu sve okolnosti, ocenio je da je tužiocu dosuđena adetvatna novčana satisfakcija za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su nižestepeni sudovi, suprotno revizijskim navodima, pravilno primenili materijalno pravo u delu u kom je odbijen tužbeni zahtev tužioca za naknadu nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda.

Na utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo pozivajući se na odredbe članova 5, 79, 112, 113, 114. i 115. ZJIM i odredbu člana 200. ZOO i člana 232. ZPP kada su obavezali tužene Izdavačko društvo „Ringier Axel Springer“ DOO, VV i DD, da solidarno tužiocu AA solidarno naknade nematerijalnu štetu za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda, jer iako je postojao opravdan interes javnosti da bude obaveštena o ponašanju nosioca javne funkcije izostala je dužna novinarska pažnja u skladu sa etičkim kodeksima novinarske profesije, koja nalaže da informacije koje se odnose na to lice budu verodostojne i potpune, kao i objavljene na način da ne povrede čast i ugled. Pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužioca kao neosnovan za još 420.000,00 dinara,u odnosu na ove tužene, ceneći jačinu i dužinu trajanja duševnih bolova koje je tužilac trpeo, način na koji su povređena zaštićena dobra, ali i cilj i svrhu naknade kojom se ne sme pogodovati težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom. Prilikom odmeravanja pravičnog iznosa naknade nižestepeni sudovi su imali u vidu i odredbu člana 117. Zakona o javnom informisanju i medijima i uzeli u obzir i to da se tužilac obraćao sa zahtevom za objavljivanje odgovora nakon objavljivanja teksta. Pravilno je odbijen tužbeni zahtev prema BB i GG zbog nedostatka pasivne legitimacije jer oni u vreme objavljivanja teksta nisu bili u statusu lica koja solidarno odgovaraju za naknadu štete u smislu članova 112-115 . ZJIM.

Navodi revizije da odmerena naknada nema karakter adekvatne satisfakcije, bez uticaja su na drugačiju odluku. Naime, imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja neprijatnosti kojima je tužilac zbog objavljivanja informacije bio izložen u svom društvenom okruženju, da je povreda učinjena javno putem medija koja prati veliki broj čitalaca i na način kojim su iznete neistinite činjenice o tužiocu, dosuđeni iznos od 80.000,00 dinara i po mišljenju revizijskog suda predstavlja adekvatnu materijalnu satisfakciju za duševne bolove koje je tužilac pretrpeo i primerena je značaju povređenog dobra i prirodi i svrsi naknade. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, imajući u vidu da je reč o ličnosti koja je u vreme objavljivanja teksta obavljala javnu funkciju (a pre toga funkciju ministra), to tužilac kao javna ličnost treba da ima veći stepen tolerancije za situacije u kojima je predmet kritika, jer su granice dopuštene kritike šire u odnosu na nosioce javne vlasti nego u odnosu na druga lica i da je svestan da će biti izložen interesovanju javnosti i medija za njegovo ponašanje i život, kao i njihovim pohvalama i kritikama, pa su zato navodi revizije tužioca kojima se ukazuje da je dosuđeni iznos nisko određen bez uticaja na drugačiju odluku u ovoj pravnoj stvari.

Neosnovani su navodi revizije kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava iz odredbe člana 48. ZJIM koja ne isključuje odgovornost odgovornog urednika već izjednačava glavnog urednika medija sa odgovornim urednikom onda kada nema odgovornog urednika (odnosno kada nije sistematizovano to radno mesto). Međutim, u trenutku objavljivanja predmetnog teksta odgovorni urednik internet izdanja dnevnih novina “Blic” bio je JJ , dok je nakon podnošenja tužbe odgovorni urednik promenjen i u vreme presuđenja odgovorni urednik medija je KK, ali tužilac nije „proširio“ tužbu, odnosno subjektivno preinačio i na odgovornog urednika štampanog i internet izdanja dnevnog lista “Blic ” . Stoga su nižestepeni sudovi pravilnom primenom odredbe člana 48. ZJIM utvrdili objektivnu odgovornost VV kao urednika rubrike „Politika i svet“ u kojoj je objavljen predmetni tekst.

Preostali revizijski navodi kojima se pobija odluka o odbijanju tužbenog zahteva za naknadu nematerijalne štete i za utvrđenje su svi tuženi objavljivanjem nepotpunih i nedozvoljenih informacija u štampanom i elektronskom izdanju lista „Blic“ tužiocu naneli nematerijalnu štetu u vidu duševnih bolova zbog pretrpljene povrede časti i ugleda, već su bili predmet pravilne ocene drugostepenog suda, a osim toga, njima se osporava utvrđeno činjenično stanje što u postupku po reviziji nije dozvoljeno (član 407. stav 2. ZPP).

Pravilna je pobijena odluka o troškovima postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153.stav 1. i 154. ZPP, prema postignutom uspehu stranaka.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu trećem izreke.

Zahtev tuženih za naknadu troškova za sastav odogovora na reviziju ovaj sud je odbio, jer isti nije bio potreban radi vođenja parnice, pa je odluka doneta na osnovu člana 154. stav 1. ZPP i odlučeno je kao u stavu četvrtom izreke.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić