Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Gordane Komnenić, Tatjane Miljuš i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji su punomoćnici Miško Dimitrijević i Radovan Džanić, advokati iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova, Sektor za vanredne situacije MUP, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kraljevu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 387/21 od 03.03.2021. godine, na sednici održanoj 06.10.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 387/21 od 03.03.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 387/21 od 03.03.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Ivanjici P 389/20 od 10.11.2020. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev, pa je obavezana tužena da tužiocu na ime naknade materijalne štete isplati iznos od 237.868,00 dinara sa kamatom po stopi predviđenoj Zakonom o zateznoj kamati i to na iznos od 166.720,00 dinara počev od 15.08.2015. godine do isplate i na iznos od 71.148,00 dinara počev od 15.08.2016. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za isplatu iznosa od još 253.572,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 14.05.2015. godine do isplate, kao i zahtev za kamatu na iznos od 166.720,00 dinara počev od 14.05.2015. godine do 15.08.2015. godine i na iznos od 71.148,00 dinara počev od 14.05.2015. godine do 15.08.2016. godine. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 84.350,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 387/21 od 03.03.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavovima drugom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava predlažući da Vrhovni kasacioni sud o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku, zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.

Primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...18/20), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koje se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. ZPP. O pravu tužioca na naknadu materijalne štete, njegovom doprinosu u nastanku štete, kao i visini tražene naknade, odlučeno je uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od prakse izražene u odlukama Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o zahtevima sa činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari. Posebnom revizijom ne može se pobijati pravnosnažna presuda zbog pogrešne ocene izvedenih dokaza (čime se zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje) zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana kao ni potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava. S`toga, bez obzira na sudske odluke priložene uz reviziju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne postoji potreba da se odlučuje o posebnoj reviziji tužioca. Iz navedenog razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija je dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijenog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete podneta je dana 02.03.2018. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela je 253.572,00 dinara.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

 

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić