U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Branka Stanića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ružica Nikolić, advokat iz ..., protiv tuženih BB, čiji je punomoćnik Marko Milutinović, advokat iz ... i VV iz ..., radi zauzeća i činidbe, odlučujući o reviziji tuženog BB izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2720/17 od 20.03.2018. godine, u sednici održanoj 11.09.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog BB iz ... izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2720/17 od 20.03.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Jagodini P 647/15 od 24.03.2017. godine, stavom 1. izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da su tuženi izvršili zauzeće na njegovoj parceli kp br. .. mzv. „selo“ LN br. .. KO ..., postavljanjem betonske ograde u označenim merama i granicama i da mu taj deo iste parcele predaju u državinu, kao i da sa zauzetog dela uklone betonsku ogradu. Stavom 2. izreke, tužilac je obavezan da prvotuženom BB na ime troškova parničnog postupka isplati 184.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2720/17 od 20.03.2018. godine, stavom 1. izreke, preinačena je navedena prvostepena presuda tako što je usvojen tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da su tuženi izvršili zauzeće tužiočeve kat. parcele br. .. mzv. „selo“ upisane u LN br. .. KO ..., postavljanjem betonske ograde u merama i granicama detaljnih tačaka označenih ovom izrekom, pa su tuženi obavezani da mu taj deo parcele predaju u državinu, kao i da sa zauzetog dela uklone betonsku ogradu. Stavom 2. izreke, tuženi su obavezani da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka solidarno isplate 266.100,00 dinara.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi BB je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP koji se u ovom postupku primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. istog zakona („Sl. glasnik RS“, br.72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je sin prvotuženog BB i rođeni brat drugotuženog VV, a njihovi međusobni odnosi su dugi niz godina poremećeni. Pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Jagodini P 468/04 od 20.10.2015. godine, utvrđeno je pravo svojine ovde tužioca po osnovu gradnje na jednoj zgradi sa terasom koja se nalazila na kat. parceli .. KO ... i njegovo pravo svojine na delu ove katastarske parcele koji je neophodan za korišćenje ovog stambenog objekta u površini od 227,68 m2. Ova presuda je bila osnov za donošenje pravnosnažnog rešenja istog suda u predmetu R 342/06 od 05.09.2007. godine na osnovu koga je izvršena fizička deoba katastarske parcele .. površine 0.11,64 ha, pa je ovde tužiocu na ime njegovog suvlasničkog udela pripala u svojinu novoformirana katastarska parcela br. .. u površini od 2,28 ari na kojoj se nalazi njegova porodična stambena zgrada, a ovde tuženima je u svojinu pripala novoformirana kat. parcela br. .. površine od 9,28 ari. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Jagodini P 347/10 od 29.07.2014. godine utvrđeno je da je tužilac vlasnik septičke jame koja se nalazi na kat. parceli br. .. KO ... i da on ima pravo službenosti prolaza pešice i provlačenjem creva radi čišćenja ove septičke jame, preko kat. parcele .. suvlasništvo tuženih. Utvrđeno je da su tuženi izgradili spornu betonsku ogradu 2007. godine bez odobrenja tužioca koji je u ... doživeo infarkt i bio u bolnici. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka geometra utvrđeno je da je na teret tužiočeve parcele od strane tuženih i njihove katastarske parcele, izvršeno zauzeće u merama i granicama opisanih detaljnim tačkama kao u izreci pobijane presude. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka građevinske struke utvrđeno je da su navedene katastarske parcele parničnih stranaka razdvojene betonskom montažnom ogradom od betonskih stubića i betonskih tabli prosečne visine od 1,50 do 2 metra, te da tužilac može da koristi svoju septičku jamu osim kada je reč o većim intervencijama jer tada mora pristupiti sa parcela tuženih. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka arhitekte utvrđeno je da slobodni prostor oko tužiočeve kuće onemogućava nesmetano korišćenje ovog objekta jer je manji od 1 metra, a negde iznosi 65 cm, zbog postavljanja betonske ograde. Iako ne postoje podzakonski akti koji propisuju minimum prostora potrebnog za redovnu upotrebu objekta, po nalazu ovog sudskog veštaka je nepisano pravilo da taj prostor ne može biti manji od 1 metra. Oba sudska veštaka su se usaglasila da pojas oko objekta koji je neophodan za održavanje tužiočevog objekta iznosi 80 do 100 cm za kuće tih dimenzija kao što je tužiočeva i da u konkretnom slučaju slobodan prostor oko tužiočevog objekta ne omogućava nesmetano korišćenje ovog objekta jer je manji od 1 m, odnosno ponegde je samo 65 cm. Na osnovu usaglašenih mišljenja ovih sudskih veštaka, utvrđeno je da je vrednost zauzetog dela zemljišta manja od vrednosti izgrađene ograde.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev neosnovan iz razloga što je tužilac bio nesavestan jer mu je bilo poznato da su tuženi izgradili spornu ogradu što je iako je u inostranstvu, saznao od drugih lica, ali nije reagovao pokretanjem bilo kakvog postupka. Sa druge strane tuženi su bili savesni graditelji ograde, zbog čega je na osnovu članova 24-26 Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, odlučio da odbije tužbeni zahtev. Dodatni argument prvostepenog suda je bio i taj da je reč o maloj površini zauzeća zemljišta čija je vrednost mnogo manja u odnosu na vrednost izgrađenog objekta – ograde. Pored toga je smatrao da je bez značaja isticanje tužioca da ne može da koristi svoju septičku jamu jer je o ovom njegovom pravu odlučeno u drugom parničnom postupku.

Drugostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev zaključivši da su tuženi bili nesavesni graditelji navedene ograde jer su je postavili u vreme dok je tužilac bio bolestan. Pored toga, na osnovu nalaza oba sudska veštaka građevinske i arhitektonske struke je utvrđeno da tužilac ne može nesmetano da koristi svoj objekat i parcelu jer slobodan prostor oko ovih objekta to ne omogućava pošto je razdaljina između ograde i objekta manja od 1 m, a na nekim delovima je samo 65 cm. Osim toga, iz nalaza oba ova sudska veštaka proizlazi da je postavljanjem ograde tužilac fizički onemogućen da koristi svoju septičku jamu koja se nalazi na parceli tuženih jer je na taj način zatvoren službeni prolaz prema ovoj septičkoj jami, zbog čega tužilac ne može da izvrši bilo kakve radove koji prevazilaze njeno redovno korišćenje. Na osnovu svega izloženog, zaključio je da tužiocu kao vlasniku zauzetog dela zemljišta pripada tražena zaštita na osnovu člana 37. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa, naročito što je ograda napravljena od betonskih montažnih ploča koje mogu da se uklone, odnosno ne radi se o nesrazmerno velikoj razlici u vrednosti zauzetog zemljišta i same ograde. Na kraju, smatrao je da prvostepeni sud uopšte nije primenio Pravilnik o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju, čijim članom 37. stav 4. je propisano da se zidana neprozirna ograda između građevinskih parcela podiže do visine od 1,40 metara uz saglasnost suseda, tako da stubovi ograde budu na zemljištu vlasnika ograde, a u konkretnom slučaju betonska ograda je visine oko 2 m i postavljena je na delu parcele koja pripada tužiocu, a bez njegove saglasnosti.

Po stanovištu ovog suda nisu osnovani revidentovi navodi da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo jer su spornu ogradu izgradili 2007. godine što znači nakon okončanja vanparničnog postupka fizičke deobe kat. parcele .., kada su saznali koji deo im pripada, pa su oni – tuženi bili savesni graditelji, za razliku od nesavesnog tužioca koji je saznao za gradnju od drugih lica a reagovao tek posle jedne godine.

Ovo iz razloga što u situaciji kada su se oba sudska veštaka usaglasila da pojas oko objekta koji je neophodan za održavanje objekta treba da iznosi 80 do 100 cm za kuće tih dimenzija a da u konkretnom slučaju slobodan prostor to ne omogućava jer je ponegde samo 65 cm (manji je od 1 m), to u situaciji utvrđenog zauzeća u određenim merama i granicama upućuje na zaključak da tužiocu pripada tražena svojinska zaštita predaje u posed faktički zauzetog dela i uklanjanjem sporne betonske ograde na osnovu člana 37. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Naime, pravila tzv. susedskog prava i standardi uobičajene razdaljine od 1 metar, predstavljaju opravdani razlog za uklanjanje ograde postavljene na udaljenosti manjoj od tog standarda potrebnog za nesmetano korišćenje objekta, a što je utvrđeno i na osnovu usaglašenih nalaza sudskih veštaka.

U tom kontekstu su bez značaja revizijski navodi da se prema odredbama Pravilnika o katastarskom premeru i katastru, u seoskim sredinama tolerišu manja zauzeća.

Pored toga, reč je o montažnoj betonskoj ogradi, pa nije reč o zidanju objekta trajanije vrednosti da bi se primenili kriterijumi odnosa vrednosti izgrađenog objekta i vrednosti zauzetog zemljišta na osnovu člana 26. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.

Pravilno je doneta odluka i o troškovima postupka na osnovu člana 165. stav 2. u vezi članova 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić