.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4050/2020
25.11.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Biserke Živanović i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji su punomoćnici Nebojša Cvetković i Goran Cvetković, advokati iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde, Osnovni sud u Leskovcu, koga zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Leskovcu i Ministarstvo odbrane, Vojska Srbije, VP 1037 Niš, koga zastupa Vojno pravobranilaštvo, Odeljenje u Nišu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene RS Ministarstvo odbrane, Vojska Srbije izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4002/2019 od 27.05.2020. godine, u sednici održanoj 25.11.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene RS Ministarstvo odbrane, Vojska Srbije izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4002/2019 od 27.05.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene RS Ministarstvo odbrane, Vojska Srbije izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4002/2019 od 27.05.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 976/16 od 22.10.2018. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena RS Ministarstvo odbrane, Vojska Srbije, VP 1037 Niš da tužiocu na ime naknade štete za privremeno oduzete predmete po potvrdi o privremeno oduzetim predmetima ovlašćenih lica Vojne policije SCG od 18.06.1999. godine, a nevraćene predmete, isplati 360.110,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 30.08.2018. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužena RS Ministarstvo odbrane, Vojska Srbije, VP 1037 Niš da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 192.002,00 dinara i da tužilac tuženoj RS Ministarstvo pravde, Osnovni sud u Leskovcu isplati na ime troškova parničnog postupka 118.500,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 4002/2019 od 27.05.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene RS Ministarstvo odbrane, Vojska Srbije i prvostepena presuda je potvrđena u stavu prvom izreke i u delu stava drugog izreke u pogledu dosuđenih troškova parničnog postupka tuženoj RS Ministarstvo pravde, Osnovni sud u Leskovcu. Stavom drugim izreke, prvostepena presuda je preinačena u preostalom delu stava drugog izreke u odnosu na dosuđene troškove parničnog postupka prema tužiocu, tako što je u tom delu zahtev tužene RS Ministarstvo pravde, Osnovni sud u Leskovcu odbijen kao neosnovan.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena Republika Srbija je blagovremeno izjavila reviziju pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom na osnovu člana 404. ZPP.
Prema članu 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14 i 87/18), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite je naknade štete zbog nezakonitog i nepravilnog rada državnog organa, a pobijanom pravnosnažnom odlukom odlučeno je usvajanjem tužbenog zahteva. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj, jer pravno shvatanje izraženo u nižestepenim odlukama, po pitanju odgovornosti države (Republike Srbije) za štetu zbog nezakonit i nepravilan rad njenih organa, je u skladu sa postojećom sudskom praksom nižestepenih sudova i revizijskog suda u primeni i tumačenju materijalnog prava relevantnog za presuđenje ove pravne stvari, tako da ne postoji potreba za novim tumačenjem prava. Pri tom, utvrđeno činjenično stanje, koje se navodima revizije osporava, ne predstavlja razlog za izjavljivanje posebne revizije.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 02.08.2007. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela je 360.110,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, predstavlja iznos ispod 40.000 evra.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud, primenom člana 403. stav 3. ZPP, ocenio da revizija tužene nije dozvoljena.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Vesna Popović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
