.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4051/2021
30.06.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biserke Živanović, predsednika veća, Spomenke Zarić, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik advokat Dušan Mijatović iz ..., protiv tužene Turističke organizacije Aranđelovac iz Aranđelovca, koju zastupa Opštinsko pravobranilaštvo iz Aranđelovca, radi zaštite autorskog prava i naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž4 77/20 od 14.10.2020. godine, u sednici održanoj 30.06.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž4 77/20 od 14.10.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž4 77/20 od 14.10.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu P4 245/16 od 11.04.2019. godine, ispravljene rešenjima od 25.05.2020. godine i 11.08.2020. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da je tuženi povredio autorsko pravo tužioca tako što je bez saglasnosti autora umnožio autorska dela – navedene tri fotografije tužioca bez naznačenja imena autora, povredivši integritet autorskog dela. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade imovinske štete što je bez saglasnosti autora dozvolio javno umnožavnje autorskih dela tužioca, opisanih fotografija, isplati iznos od 94.744,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja 11.04.2019. godine do isplate. Stavom trećim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev u delu u kojem je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu na dosuđeni iznos naknade imovinske štete isplati zakonsku zateznu kamatu za period od podnošenja tužbe 16.11.2016. godine do 10.04.2019. godine. Stavom četvrtim izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade neimovinske štete što je bez saglasnosti autora javno umnožio bez naznačenja imena ili pseudonima autora autorska dela, opisane tri fotografije, za svaku po 20.000,00 dinara, ukupno 60.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 11.04.2019. godine do isplate. Stavom petim izreke obavezan je tuženi da tužiocu isplati na ime naknade neimovinske štete što je bez saglasnosti autora izmenio integritet autorskog dela, opisane tri fotografije, za svaku po 20.000,00 dinara, ukupno 60.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 11.04.2019. godine do isplate. Stavom šestim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev u delu kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu na dosuđeni iznos naknade neimovinske štete u visini od 120.000,00 dinara isplati zakonsku zateznu kamatu za period od podnošenja tužbe 16.11.2016. godine do 10.04.2019. godine. Stavom sedmim izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 60.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 11.04.2019. godine do isplate. Stavom osmim izreke oslobođen je tužilac obaveze plaćanja sudskih taksi.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž4 77/20 od 14.10.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom, drugom, četvrtom i petom izreke. Stavom drugim izreke preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu sedmom izreke prvostepene presude, tako što je obavezan tuženi da tužiocu na dosuđeni iznos troškova postupka od 60.000,00 dinara zakonsku zateznu kamatu isplati od dana izvršnosti odluke do isplate, dok je u preostalom delu stava sedmog izreke potvrđen a žalba tužene odbijena kao neosnovana. Stavom trećim izreke odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, predlažući da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP.
Primenom člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ...18/20), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koje se ne bi mogla pobijati revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravno pitanje od opšteg intresa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Predmet ovog postupka je isplata, odnosno naknada tužiocu imovinske i neimovinske štete zbog utvrđene povrede autorskog prava tužioca odredbom člana 214a Zakona o autorskom i srodnim pravima („Službeni glasnik RS“, br.104/2009 ... 66/19). Stavom 4. propisano je da je revizija uvek dozvoljena u sporovima zbog povrede autorskog i srodnih prava kada se ne odnose na imovinskopravni zahtev. Imajući u vidu da je predmet ovog spora imovinsko pravni zahtev, Vrhovni kasacioni sud je cenio ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije i našao da u ovom slučaju nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse. Nižestepene presude donete su primenom materijalnog prava na osnovu utvrđenog stanja te je u konkretnom slučaju ocenjeno da se radi o činjeničnom pitanju, a ne o pitanju primene materijalnog prava.
Iz izloženih razloga na osnovu odredbe člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj parnici podneta je 16.11.2016. godine, a vrednost predmeta spora po tužbenom zahtevu tužioca iz podneska od 29.10.2018. godine, o kome su nižestepeni sudovi odlučivali iznosi 214.744,00 dinara.
Imajući u vidu da se radi o sporu u kome je pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena.
Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Biserka Živanović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
