Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu čl. 408. i 403. stav 2. tačka 2. važećeg Zakona o parničnom postupku – ZPP i utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se neosnovano ukazuje na bitnu povredu postupka učinjenu pred drugostepenim sudom, u smislu člana 374. stav 1. ZPP.

Na raspravi održanoj pred drugostepenim sudom, utvrđeno je da su parnične stranke rođene sestre. Njihov sada pok. otac VV je zaveštanjem sačinjenim pred Opštinskim sudom u Velikoj Plani R br. 58/04 delom svoje imovine raspolagao u korist tužilje, a sa tuženom je zaključio sporni ugovor o doživotnom izdržavanju 27.01.2004. godine, koji je overen pred sudom 26.03.2004. godine. Tužilja je u ovoj parnici tražila da se utvrdi da je ugovor o doživotnom izdržavanju apsolutno ništav iz razloga što nije potpisan od strane njihovog pokojnog oca. Utvrđeno je da je dana 25.03.2004. godine u vanparnično odeljenje Opštinskog suda u Velikoj Plani primljen zahtev oca parničnih stranaka za overu predmetnog ugovora o doživotnom izdržavanju u njegovoj kući, jer je zbog bolesti bio nepokretan. Iz zapisnika sačinjenog na licu mesta od strane sudije, utvrđeno je da su prisustvovali sudija, zapisničar i lekar neuropsihijatar kao veštak, da je utvrđen identitet ugovornih strana, koje su u skladu sa odgovarajućim odredbama Zakona o nasleđivanju obaveštene o posledicama potpisivanja ugovora, da je obavljen razgovor sa ugovornim stranama i da je procenu sposobnosti za zaključenje ugovora od strane primaoca izdržavanja utvrdio lekar. Iz navoda veštaka je utvrđeno da je primalac izdržavanja bio svestan i orijentisan u prostoru, vremenu i prema ličnostima, da je pažnju pravilno usmeravao i nešto teže održavao uz usporeni misaoni tok, da se dugi niz godina lečio od povišenog krvnog pritiska i srčanih bolesti. Iz nalaza veštaka utvrđeno je da je primalac izdržavanja shvatao suštinu i značaj pravnih radnji vezanih za overu ugovora, bio je upoznat o tome ko su mu naslednici i objasnio je motivaciju za sačinjavanje ugovora o doživotnom izdržavanju time što tužena živi u komšiluku, pa su on i njegova supruga bili više upućeni na nju u pogledu nege, a pripremio je i zaveštanje kojim je deo imovine ostavio tužilji. Zaključeno je da je njegova sposobnost rasuđivanja i zaključivanja bila očuvana i da sa neuropsihijatrijske strane nisu postojale prepreke za potpisivanje ugovora o doživotnom izdržavanju i zaveštanja. Na zapisniku je konstatovano da je sudija ugovornim stranama pročitala ugovor o doživotnom izdržavanju, da su oni izjavili da su ga razumeli i da je to njihova volja, nakon čega je sud doneo rešenje da se overava ugovor o doživotnom izdržavanju, i navedeni zapisnik su ugovorne strane potpisale. Sudija koja je postupala prilikom overe predmetnog ugovora o doživotnom izdržavanju, saslušana u svojstvu svedoka izjavila je da to što ona nije potpisala zapisnik o overi ugovora predstavlja slučajnu omašku. Iz nalaza i mišljenja veštaka grafologa, kao i iz njegovog iskaza na ročištu pred drugostepenim sudom, utvrđeno je da je potpis sa zapisnika o overi ugovora o doživotnom izdržavanju sličan potpisu sa zapisnika o sačinjavanju zaveštanja, te da se ne može pouzdano dati određeni zaključak u pogledu razlike potpisa na tekstu ugovora i zapisniku o overi, ali treba imati u vidu vremensku distancu od dva meseca, kao i navod neuropsihijatra da je primaocu izdržavanja bila oduzeta desna strana, što je moglo prouzrokovati pogoršanje mogućnosti potpisivanja u odnosu na period od pre dva meseca.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u drugostepenoj presudi primenjeno materijalno pravo kada je prvostepena presuda preinačena i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev za utvrđenje apsolutne ništavosti spornog ugovora o doživotnom izdržavanju.

Pravilan je zaključak drugostepenog suda da tužilja nije dokazala da je predmetni ugovor o doživotnom izdržavanju ništav, odnosno da ga nije potpisao njen pokojni otac kao primalac izdržavanja. U postupku je utvrđeno da je sada pokojni otac parničnih stranaka imao očuvanu sposobnost rasuđivanja, zaključivanja i slobodnog izražavanja volje u pogledu raspolaganja njegovom imovinom, kada je odlučio da svoju imovinu raspodeli na način kako to proizilazi iz zapisnika overe ugovora o doživotnom izdržavanju i zaveštanja. Sporni ugovor o doživotnom izdržavanju bio je potpisan prilikom sačinjavanja ugovora, a ne prilikom njegove overe, a postupajuća sudija je prilikom overe spornog ugovora pročitala njegovu sadržinu ugovornim stranama i utvrdila da on predstavlja njihovu volju. Iz nalaza i iskaza veštaka grafologa proizilazi da oduzetost desne ruke primaoca izdržavanja i razlika od dva meseca od potpisivanja ugovora o doživotnom izdržavanju do potpisivanja zapisnika u vreme overe objašnjava postojanje razlike na ovim potpisima, s tim što je potpis na zapisniku u vreme overe sličan potpisu na zapisniku o sačinjavanju zaveštanja. S obzirom na navedeno, pravilan je zaključak drugostepenog suda da razlika u potpisima proizilazi iz medicinskih razloga, te da se ne radi o potpisu drugog lica, pa pobijani ugovor nije ništav, u smislu odredbe člana 195. tada važećeg Zakona o nasleđivanju („Službeni glasnik RS“ 46/95, 101/03).

Revizijom tužilje neosnovano se ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio pravila o teretu dokazivanja, te da iz nalaza i mišljenja veštaka grafologa proizilazi da otac parničnih stranaka najverovatnije nije potpisao sporni ugovor. Međutim, drugostepeni sud je u cilju razjašnjenja ovih navoda izveo dokaz saslušanjem veštaka grafologa, iz čijih navoda i iskaza veštaka neuropsihijatra proizilazi da razlika u potpisima na spornom ugovoru i zapisniku o overi proizilazi iz vremenske distance i medicinskih razloga, koji zaključak prihvata i ovaj sud. Ostalim navodima revizije takođe se neosnovano ukazuje na nedostatke forme spornog ugovora, o čemu se detaljeno izjasnio drugostepeni sud.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić