Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2477/16 od 17.01.2017. godine, žalba tuženog je odbijena, kao neosnovana i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom, drugom ,trećem i četvrtom izreke, a ukinuta u stavu petom i sedmom izreke i predmet varaćena prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje u tom delu.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu člana 404. ZPP.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pobijanim delom pravnosnažne presude usvojen je tužbeni zahtev tužioca Dejana Dimitirjevića za naknadu materijalne štete koju trpi kao posledicu povrede zadobijene u saobraćajnom udesu, koji je izazvao vozač vozila osiguranog kod tuženog. Pobijanom odlukom usvojen je tužbeni zahtev, nakon što su sudovi utvrdili da postoji osnov odgovornosti tuženog i pravo ovog tužioca na naknadu tražene materijalne štete, uz primenu materijalnog prava na kojima se zasnivaju i odluke Vrhovnog suda Srbije i Vrhovnog kasacionog suda u predmetima sa tužbenim zahtevom i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari. Imajući ovo u vidu, kao i da se primenom člana 404. stav 1. ZPP, pravnosnažna odluka ne može osporavati zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, ali i da odluka sa tužbenim zahtevom kao u ovoj pravnoj stvari zavisi od činjeničnog stanja utvrđenog u svakom konkretnom slučaju, što znači da eventualno drugačija odluka o zahtevu za naknadu štete iz saobraćajnog udesa ne znači nužno i neujednačenu sudsku praksu, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nije potrebno odlučivati o reviziji radi novog tumačenja prava, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni radi ujednačavanja sudske prakse, što znači da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete podneta je 11.09.2012. godine, a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 3.062.402,11 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, od 116,3019 dinara za 1 evro, predstavlja dinarske protivvrednosti ispod 26.331 49 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tuženog nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić