.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4065/2021
10.09.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branislava Bosiljkovića i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ... i umešača na strani tužilje BB iz ..., koje zastupa punomoćnik Lazo Zubić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Viši sud u Zrenjaninu, koju zastupa Državno pravobranilšatvo, Odeljenje u Zrenjaninu, radi utvrđenja i isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 686/21 od 24.03.2021. godine, u sednici veća održanoj 10.09.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje i umešača na strani tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 686/21 od 24.03.2021. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje i umešača na strani tužilje, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 686/21 od 24.03.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 686/21 od 24.03.2021. godine, odbijena je žalba i potvrđena presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu P 171/20 od 15.10.2020. godine kojom je odbijen tužbeni zahtev da se utvrdi da je tužilja kao testamentalni naslednik iza pok. VV, biv. iz ..., aktivno legitimisana da stupi na mesto izvršnog poverioca po izvršnoj ispravi - rešenju Višeg suda u Zrenjaninu K 12/12 od 21.03.2013. godine, a na osnovu pravnosnažno proglašenog i neosporenog sudskog zaveštanja sačinjenog pred Osnovnim sudom u Zrenjaninu R3 375/11 od 19.05.2011. godine, te da se tužena obaveže da tužilji isplati iznos od 301.500,00 dinara; odbijen je eventualni tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da tužilji na ime naknade materijalne štete isplati iznos od 301.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, i tužilja obavezana da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 9.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja i umešač na strani tužilje izjavili su reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, ukazujući na razloge i uslove za primenu člana 404. ZPP.
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11...18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Vrhovni kasacioni sud je u granicama svojih ovlašćenja na osnovu člana 404. stav 1. ZPP, ocenio da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa i ujednačavanja sudske prakse, kao ni novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za odbijanje tužbenog zahteva. Obrazloženje pobijane presude za odluku o odbijanju tužbenog zahteva ne odstupa od postojeće sudske prakse u tumačenju i primeni materijalnog prava po pitanju aktivne legitimacije tužilje kao zaveštajnog naslednika u sporu po tužbi radi isplate novčanog potraživanja koje nije predmet zaveštanja. Razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova u tom smislu odgovaraju i usklađeni su sa važećim tumačenjem prava i vladajućim pravnim shvatanjima u praksi nižestepenih sudova i revizijskog suda, dok pravni stav usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 23.01.2017. godine, presuda Vrhovnog kasacionog suda Rev 715/2019 od 08.05.2019. godine i druge presude revizijskog suda nisu adekvatni u ovom slučaju, jer ne potkrepljuju tvrdnju tužilje o neujednačenoj sudskoj praksi, zbog čega je na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, kada se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima ili potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Parnični postupak pokrenut je 06.02.2020. godine, tužbom radi utvrđenja i isplate, u kojoj je kao vrednost predmeta spora označen iznos od 603.000,00 dinara, a vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 301.500,00 dinara.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
