U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nemanja Kovačević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva odbrane, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca koja je izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 296/2020 od 30.01.2020. godine, u sednici veća koja je održana dana 01.10.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 296/2020 od 30.01.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P broj 6093/19 od 22.11.2019. godine, stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede prava ličnosti isplati iznos od 60.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od presuđenja pa do isplate. Stavom drugim izreke obavezan je tužilac da tuženoj na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 6.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 296/2020 od 30.01.2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P broj 6093/19 od 22.11.2019. godine. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 sa izmenama i dopunama), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

Od strane drugostepenog suda nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Višeg suda u Smederevu P 472/11 od 06.03.2018. godine utvrđeno je da je Zaključkom Vlade Republike Srbije broj
401-161/2008-01 od 17.01.2008. godine povređeno načelo jednakih prava i obaveza tužioca čime je izvršena diskriminacija na osnovu mesta prebivališta tužioca, kao ratnog vojnog rezerviste iz ... i učesnika ratnih sukoba 1999. godine. Tužbu u ovoj parnici za naknadu nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede prava ličnosti po osnovu izvršene diskriminacije, tužilac je podneo dana 13.09.2018. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete nije osnovan, jer je nastupila zastarelost potraživanja u smislu odredbe člana 376. Zakona o obligacionim odnosima.

Prema Zaključku Vrhovnog kasacionog suda od 14.11.2017. godine tužba za utvrđenje postojanja diskriminacije ne zastareva, potraživanje naknade štete (materijalne i nematerijalne) zastareva u rokovima iz člana 376. Zakona o obligacionim odnosima, kao i da rok zastarelosti zahteva za naknadu štete po osnovu diskriminacije počinje da teče od momenta donošenja Zaključka Vlade Republike Srbije od 17.01.2008. godine.

Odredbom člana 376. stav 1. ZOO propisano je, da potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od kada je oštećenik doznao za štetu ili za lice koje je štetu učinilo, a u svakom slučaju ovo potraživanje zastareva za pet godina od kada je šteta nastala (stav 2.).

Kako potraživanje radi naknade štete zastareva u rokovima iz člana 376. ZOO, to je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilna odluka nižestepenih sudova o odbijanju tužbenog zahteva za naknadu nematerijalne štete. Naime, pravilno su sudovi ocenili istaknuti prigovor zasterelosti, odnosno da je protekao objektivni rok od 5 godina od dana kada je po Zaključku Vlade Republike Srbije od 17.01.2008. godine ratnim vojnim rezervistima Topličkog okruga priznato pravo na novčanu naknadu u smislu člana 5. Zaključka, te činjenice da je tužba u ovoj parnici podneta dana 13.09.2018. godine, nakon što je protekao zastarni rok propisan odredbom člana 376. stav 2. ZOO.

Neosnovani su navodi revizije da se kao momenat nastanka štete od koga počinje da teče objektivni rok zastarelosti potraživanja na ime naknade štete, mora računati od momenta kada je u posebnom postupku utvrđena diskriminacija, jer je tek tada šteta u vidu duševnog bola kod tužioca mogla da nastupi, imajući u vidu da sama štetna radnja-donošenje spornog zaključka zbog prikrivenosti osnova isplate nije mogla da predstavlja adekvatan uslov nastanku štete i štetne posledice u vidu duševnog bola zbog povrede prava ličnosti, već je upravo momenat utvrđenja diskriminacije.

Naime, po Zaključku Vrhovnog kasacionog suda od 14.11.2017. godine, rok zastarelosti zahteva za naknadu štete po osnovu diskriminacije počinje da teče od momenta donošenja Zaključka Zaključka Vlade Republike Srbije- od 17.01.2008. godine zbog čega je potraživanje tužioca zastarelo, kako su to pravilno zaključili nižestepeni sudovi.

Sa iznetih razloga saglasno odredbi člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija
Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić