Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u preinačavajućem delu izreke, tužilje su preko punomoćnika, bagovremeno izjavile reviziju iz svih zakonom propisanih razloga.

Tuženi su preko punomoćnika dali odgovor na reviziju u kome su osporili osnovanost revizijskih navoda.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi sa članom 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20) i utvrdio da je revizija tužilja osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju sada pok. EE je dana 20.01.2006. godine sačinio zaveštanje u prostorijama Biroa za pružanje pravne pomoći, na taj način što je ŽŽ, zaposlena u Birou otkucala na mašini tekst zaveštanja po kazivanju zaveštaoca, odnosno sačinila je ispravu o zaveštanju koju je nakon toga svojeručno potpisao sada pok. EE, kao i svedoci ZZ i II, takođe radnici Biroa za pružanje pravne pomoći. Sada pok. EE preuzeo je jedan primerak zaveštanja koji nije bio zapečaćen, dok su ostala tri primerka zaveštanja ostala kod ŽŽ u predmetu. Tokom 2013. godine sada pok. EE došao je u Biro za pružanje pravne pomoći kada je pred EE pocepao tri primerka zaveštanja koja su bila u predmetu dok je četvrti primerak u ostavinskom postupku iza pok. EE predao advokat Nikola Grbić, koji je zastupao EE pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u postupku naknade štete koji se vodio pod P br. 10243/13. EE preminuo je u Domu za stara lica dana 20.11.2014. godine. U toku ostavinskog postupka u predmetu O 6085/14 Osnovnog suda u Novom Sadu, na ročištu održanom dana 17.06.2015. godine punomoćnik GG je predao zaveštanje ostavioca, pa je sud rešenjem isto proglasio. Tužilja AA je osporila zaveštanje i upućena je na parnicu radi utvrđivanja pravne valjanosti predmetnog zaveštanja.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je stavom prvim izreke utvrdio da je zaveštalac u celini opozvao pismeno sačinjeno pred svedocima dana 20.01.2006. godine proglašeno 17.06.2015. godine u ostavinskom postupku pred Osnovnim sudom u Novom Sadu O 6085/14, uništenjem pismena – zaveštanja, pa su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za primenu odredbe člana 176. Zakona o nasleđivanju.

Drugostepeni sud je pobijanom presudom preinačio prvostepenu presudu u stavu prvom izreke i odbio tužbeni zahtev tužilja, ocenjujući da zaveštanje nije uništeno već postoji, jer su tri od četiri primerka istog pocepana, a jedan primerak zaveštanja je predat advokatu na čuvanje, nije sačinjeno novo zaveštanje, te nema mesta primeni odredbe člana 176. Zakona o nasleđivanju. Stavom drugim izreke, pobijana presuda je ukinuta do visine zaostavštine od po 1/8 dela i predmet u tom delu i delu odluke o troškovima postupka vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje, a preko toga do traženih po ¼ dela presuda je preinačena i tužbeni zahtev u tom delu odbijen.

Odredbom člana 176. Zakona o nasleđivanju propisano je da zaveštalac uvek može u celini ili delimično opozvati zaveštanje (stav 1.); zaveštanje se opoziva izjavom datom u bilo kom obliku u kome se može i sačiniti (stav 2.); zaveštalac može pismeno zaveštanje opozvati i uništenjem pismena (stav 3.).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda osnovano se revizijom tužilja ukazuje da je drugostepeni sud bez otvaranja glavne rasprave utvrdio drugačije činjenično stanje, te je na taj način učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 383. stav 3. i 4. Zakona parničnom postupku. Naime, pobijanom presudom drugostepeni sud nije na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja na drugačiji način primenio materijalno pravo preinačavajući prvostepenu presudu, već je izvršio ocenu dokaza na drugačiji način i na osnovu izmenjenog činjeničnog stanja odbio tužbeni zahtev tužilja (što je mogao učiniti jedino da je postupio po članu 383. stav 3. i 4. ZPP, a nije). Navedeno proizilazi iz činjenice da se činjenično stanje nižestepenih odluka razlikuje u odnosu na utvrđenje postojanja spornog zaveštanja, što je od značaja za donošenje pravilne i zakonite odluke u ovoj parnici. Ovo sa razloga što je prvostepeni sud u postupku utvrdio na osnovu predloženih i izvedenih dokaza da je predmetno zaveštanje uništeno i za svoju odluku dao razloge u presudi. Zbog navedenog nisu jasni navodi, niti su dati razlozi drugostepenog suda na osnovu čega je drugostepeni sud utvrdio da predmetno zaveštanje nije uništeno, da je jedan originalni primerak istog dat advokatu na čuvanje. Ovo tim pre što je na zapisniku Osnovnog suda u Novom Sadu od 17.06.2015. godine u predmetu O 6085/2014, pored ostalog konstatovano da prisutni punomoćnik predaje testament ostavioca koji nije kovertiran, međutim nije konstatovano da je predmetni testament predat u originalnom primerku ni da je izvršen uvid u original istog, ali je konstatovano da se fotokopija testamenta uručuje naslednici AA, a spisima tog predmeta je združena samo fotokopija tog testamenta – zaveštanja. Dakle, ostalo je neutvrđeno da li je zaveštalac četvrti originalni primerak zaveštanja uništio, kako je to izjavila saslušani svedok ŽŽ, ili ne, odnosno da li je zaveštalac isti dao advokatu na čuvanje, ili ne. Utvrđenje navedenog je od uticaja za pravilnu primenu odredbe člana 176. Zakona o nasleđivanju.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud nije mogao bez održavanja glavne rasprave odluku zasnovati na drugačijoj oceni dokaza izvedenih pred prvostepenim sudom, odnosno nije mogao bez izvođenja dokaza pred drugostepenim sudom izvesti drugačiji zaključak i na tako utvrđenom činjeničnom stanju zasnovati svoju odluku. Zbog učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka u drugostepenom postupku pobijana odluka je morala biti ukinuta.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će otkloniti ukazane nepravilnosti i doneti pravilnu i na zakonom zasnovanu odluku.

Iz navedenih razloga, primenom člana 415. stav 1. i 416. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija,

Marina Milanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić