Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Zorane Delibašić, Biserke Živanović i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran St. Marković advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Sektor za vanredne situacije, čiji je zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Kraljevu i tužene Opštine Ivanjica čiji je zakonski zastupnik Opštinsko pravobranilaštvo iz Ivanjice, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Sektor za vanredne situacije izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1803/17 od 13.02.2018. godine, u sednici veća održanoj 26.09.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Sektor za venredne situacije izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1803/17 od 13.02.2018. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Sektor za vanredne situacije izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1803/17 od 13.02.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Ivanjnici P 1268/15 od 24.02.2017. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev pa je obavezana tužena Republika Srbija, Ministarstvom unutrašnjih poslova – Sektorom za vanredne situacije da tužiocu isplati na ime naknade materijalne štete iznos od 886.240,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od podnošenja tužbe pa do isplate. Stavom drugim izreke je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio isplatu preko dosuđenog iznosa stavom prvim izreke a do traženog iznosa od 2.550.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana podnošenja tužbe pa do isplate. Stavom trećim izreke je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena Opština Ivanjica na solidarnu isplatu iznosa od 2.550.000,00 dinara sa tuženom Republikom Srbijom, Ministarstvom unutrašnjih poslova, Sektorom za vanredne situacije. Stavom četvrtim izreke je obavezana tužena Republika Srbija, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Sektor za vanredne situacije da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 113.074,00 dinara, a stavom petim izreke je obavezan tužilac da tuženoj Opštini Ivanjica isplati iznos od 36.000,00 dinara na ime troškova parničnog postupka.

Apelacioni sud u Kragujevcu je, presudom Gž 1803/17 od 13.02.2018. godine, stavom prvim izreke odbio kao neosnovanu žalbu tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Sektor za vanredne situacije i potvrdio prvostepenu presudu u stavu prvom i četvrtom izreke, a stavom drugim izreke je odbacio žalbu tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Sektor za vanredne situacije izjavljenu u odnosu na stav peti izreke prvostepene presude, kao nedozvoljenu.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužena Republika Srbija, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Sektor za vanredne situacije je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.

Tužilac je dostavio odgovor na reviziju.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14 – u daljem tekstu: ZPP).

Primenom člana 404. stav 1. ZPP posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Ceneći razloge za odlučivanje o reviziji kao posebnoj, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da za ovakvo odlučivanje nisu ispunjeni uslovi iz citirane zakonske odredbe. Ovo sa razloga što po sada ustaljenoj sudskoj praksi nema odstupanja u istim činjenično pravnim situacijama po pitanju odgovornosti tužene Republike Srbije za nastalu materijalnu štetu po odredbama Zakona o obligacionim odnosima, Zakona o vanrednim situacijama i Zakona o meteorološkoj i hidrometeorološkoj delatnosti. Stoga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prema utvrđenom činjeničnom stanju pravilno primenjeno materijalno pravo, pa nema potrebe ujednačavanja sudske prakse, jer pobijena presuda ne odstupa od ujednačene sudske prakse u Vrhovnom kasacionom sudu.

Iz iznetih razloga na osnovu člana 404. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Noveliranom odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14) propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (07.12.2015. godine), revizija nije dozvoljena, pa je na osnovu odredbe člana 413. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić