U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Nemanja Milenković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4883/18 od 10.05.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 08.07.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4884/18 od 10.05.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4883/18 od 10.05.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužioca i povrđena presuda Višeg suda u Beogradu P.br. 921/16 od 05.04.2018. godine kojom je odbijen tužbeni zahtev tužioca AA iz ..., kojim je tražio da se tužena Republika Srbija obaveže da mu nadoknadi štetu u iznosu od 5.000.000,00 dinara, te odlučeno da svaka strana snosi svoje troškove postupka. Stavom drugim izreke odbijen je, kao neosnovan, zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ...18/20) i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 331. ZPP na koju se u reviziji ukazuje, nije učinjena u postupku pred drugostepenim sudom, pa nije propisana kao revizijski razlog odredbom člana 407. stav 1. tačka 3. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kupio lokaciju u ... od BB i bio u državini te lokacije šest godina, gde je držao ..., ali je trpeo izvesne provokacije i uznemiravanja od strane trećih lica, s obzirom da je prodavac istu lokaciju posle tri meseca prodao tim trećim licima, iako je tužilac uložio oko 3.000 DM za raščišćavanje lokacije, ogradio navedeni prostor i na tom prostoru držao kamione i građevinski materijal. Dana 19.04.2006. godine novi kupac je ušao u posed placa i odneo tužiočeve stvari, o čemu je tužioca obavestio čuvar, a kada je tužilac sa svojim advokatom i radnicima otišao na lice mesta policija PS Vračar mu nije dozvolila da uđe na plac, zabranjeno mu je da ulazi na spornu lokaciju, nakon čega je otišao u policijsku stanicu kod komandira, koji nije hteo da ga primi. Tužilac je preduzimao i druge radnje u vezi sa navedenim događajem, pa je podneo i krivičnu prijavu protiv trećih lica koji su mu oduzeli državinu spornog placa i protiv zamenika komandira, ali po tim prijavama nije vođen krivični postupak. Takođe, podnosio je i građanske tužbe protiv trećih lica u kom postupku mu je priznato da mu je deo robe odnet, te mu je dosuđen određen novačni iznos, nakon čega je pokrenuo izvršni postupak protiv svojih dužnika, ali u tom postupku nije uspeo ništa da naplati zbog nepostojanja imovine izvršnog dužnika. Tužilac potražuje naknadu štete budući da je istu pretrpeo zbog nepostupanja suda u izvršnom postupku poslovni broj Ipv. (I207/14/2), te zbog okolnosti da je nedozvoljenim radnjama ovlašćenih lica VV (trećem licu kome je tužiočev prodavac ponovo prodao sporni plac) omogućeno stupanje u posed nepokretnosti koja se nalazila u državini tužioca, kao i odnošenje stvari koje su pripadale tužiocu.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je odbio žalbu tužioca i potvrdio prvostepenu presudu kojom je odbijen tužbeni zahtev. Naime, pravilno je u postupku izveden zaključak da tužilac nije dokazao da je u izvršnom postupku bilo nepravilnog ili nezakonitog rada sudije, te da je usled takvog rada pretrpeo štetu u visini koju potražuje, odnosno da su ovlašćena službena lica drugih organa Republike Srbije svojim nezakonitim odnosno nepravilnim radom tužiocu prouzrokovali štetu, te nije dokazao uzročno posledičnu vezu između postupanja suda i drugih ovlašćenih lica i eventualno pretrpljene štete. Pri tome, drugostepeni sud je naveo pravilne razloge o tome šta se smatra nezakonitim i nepravilnim radom državnih organa, kao i uslove za odgovornost države na naknadu materijalne i nematerijalne štete koju nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ, a u smislu člana 172. Zakona o obligacionim odnosima i člana 35. stav 2. Ustava Republike Srbije. Takođe, pravilan je zaključak sudova da, primenom pravila o teretu dokazivanja iz člana 228, 230. i 231. Zakona o parničnom postupku, tužilac nije dokazao da je pretrpeo štetu, kao ni visinu štete u opredeljenom iznosu činjenjem odnosno propuštanjem nadležnih državnih organa. Ovakve razloge u potpunosti prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Suprotno navodima revizije, tužilac nije dokazao da su nepravilnim i nezakonitim radom policijskih službenika treća lica ušla u državinu njegovog stovarišta, oduzela mu to stovarište i onemogućila da tužilac gradi objekat po ugovoru koji je priložio.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci presude, na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić