Apelacioni sud u Kragujevcu presudom Gž 2321/19 od 13.03.2020. godine, ukinuo je presudu Osnovnog suda u Kragujevcu P 4395/18 od 18.01.2019. godine (stav prvi izreke) i delimično usvojio tužbeni zahtev tužilje, tako što je utvrdio da je tužilja na osnovu doprinosa u vanbračnoj zajednici suvlasnik sa udelom od 38,32% na porodičnoj stambenoj zgradi, vanknjižno vlasništvo na k.p.br. ... koji se sastoji od prizemlja, sprata i potkrovlja, čija je površina oko 250 m2, upisana u LN br. ... KO ... i korisnik sa istim udelom na placu koji nosi istu katastarsku oznaku, a čija je površina 0,07,68 ha, takođe upisana u LN br. ... KO ..., Ul. ..., što je tuženi dužan da prizna i omogući tužilji izdvajanje ovog suvlasničkog udela, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja (stav drugi izreke). Odbio je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje, u delu kojim je tražila da se utvrdi da je tužilja na osnovu doprinosa u vanbračnoj zajednici suvlasnik sa udelom od preko 38,32% od 40,96% na porodičnoj stambenoj zgradi vanknjižno vlasništvo na k.p. br. ..., koja se sastoji od prizemlja, sprata i potkrovlja čija je površina oko 250 m2, upisana u LN br. ... KO ... i korisnik sa istim udelom na placu koji nosi istu katastarsku oznaku, a čija je površina 0,07,68 ha, takođe upisana u LN br. ... KO ..., u Ul. ... (stav treći izreke). Delimično je usvojio tužbeni zahtev tužilje, tako što je utvrdio da je tužilja na osnovu sticanja u vanbračnoj zajednici sa tuženim suvlasnik sa udelom od 1/2 na određenim pokretnim stvarima (sve bliže određeno u stavu četvrtom izreke). Odbio je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje, kojim je tražila da se utvrdi da je tužilja na osnovu sticanja u vanbračnoj zajednici sa tuženim, suvlasnik sa udelom od 1/2 na određenim pokretnim stvarima, što je tuženi dužan da prizna i omogući izdvajanje suvlasničkog udela, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja (sve bliže određeno u stavu petom izreke). Odbio je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje, kojim je tražila da se utvrdi da određene pokretne stvari koje se nalaze u posedu tuženog predstavljaju posebnu imovinu tužilje, što je tuženi dužan da prizna i omogući tužilji preuzimanje, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja (sve bliže određeno u stavu šestom izreke). Odbio je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje, kojim je tražila da se utvrdi da je tužilja na osnovu sticanja u vanbračnoj zajednici suvlasnik sa udelom od 1/2 na popisanoj robi u STR ... ''VV'' u ..., čiji je vlasnik tuženi BB, čija ukupna vrednost na dan 02.11.2013. godine iznosi 3.790.282,64 dinara i da se obaveže tuženi da isplati tužilji iznos od 1.895.141,32 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 02.11.2013. godine kao dana veštačenja pa do konačne isplate, u roku od 15 dana od dana prijema presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja (stav sedmi izreke). Obavezao je tuženog da naknadi tužilji troškove parničnog postupka u iznosu od 195.846,66 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja (stav osmi izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u usvajajućem delu tužbenog zahteva, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, kao posebnu, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, sa predlogom da se odbije kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje u pobijanom delu.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u pobijanom delu na osnovu odredbi člana 403. stav 2. tačka 3., a u vezi člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20), koji se u konkretnoj situaciji primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 2. istog ZPP i utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, na osnovu člana 408. ZPP.

U reviziji se ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, kada se između ostalog navodi da je ''napadnuta presuda suprotna obrazloženju i izvedenim dokazima'' i ''ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati''. Međutim, zbog navedene bitne povrede odredaba parničnog postupka revizija se ne može izjaviti, s obzirom na to da ista nije propisana kao razlog za izjavljivanje revizije i odredbama člana 407.stav 1.tačka 1. - 3. ZPP. Navodima revizije o učinjenoj bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 194. ZPP, se ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost pobijane presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju od strane drugostepenog suda vanbračna zajednica između stranaka je trajala od juna 1993. godine do decembra 2007. godine, tokom čijeg trajanja je rođena njihova kćerka GG. Vanbračna zajednica je prekidana početkom novembra 1993. godine, u trajanju od pet do šest dana i krajem decembra 1993. godine u trajanju od četiri do pet meseci, a posle toga nije bilo drugih prekida. U vreme kada je započela vanbračna zajednica stranaka, stranke su živele same u nameštenom stanu roditelja tuženog. Tužilja je bila zaposlena u preduzeću ''DD'', gde je radila do porođaja 1993. godine, kad je ostala bez posla, a tuženi je u to vreme bio nezaposlen. Tuženi je tokom 1994. godine radio u ... ''ĐĐ'' četiri meseca, a posle toga se bavio prodajom robe na pijacama, a kad je kćerka napunila godinu i po dana oboje su počeli da se bave tim poslom.

Tužilja se 1996. godine zaposlila u firmi ''EE'' i u međuvremenu je otvorena ... pijaca, gde su stranke zajedno počele da prodaju robu. Tokom 2000. godine, stranke su u dvorištu u kome su stanovale u stanu roditelja tuženog, izgradile pomoćni objekat metalne konstrukcije i u tom objektu su odlagali robu. Roditelji tuženog su u decembru 2001. godine prodali stan u kome su živeli, zato što je bio površine samo 35 m2 za iznos od 23.000 maraka. Od novca koji je dobijen prodajom stana, stranke su početkom 2002. godine kupile kuću u naselju ..., koja nije bila odmah useljiva, već su se uselili u novembru 2002. godine. U periodu od aprila do novembra te godine, bili su podstanari u neposrednoj blizini kuće koju su kupili i plaćali su mesečnu zakupninu od 100 maraka. Kuća koju su kupili po ceni od 23.000 maraka bila je ozidana u grubim radovima, prizemna, pod prvom pločom, a posle toga su stranke ozidale prvi sprat i uradile drugu ploču i dok su bili podstanari uradili su i krovnu konstrukciju i ozidali potkrovlje, omalterisali prvi sprat, uradili instalaciju za struju, vodu i kanalizaciju, u kupatilu i u dve sobe su uradili podove, a naredne godine su obradili zidove i podove u ostalim prostorijama. Navedene poslove su obavljali majstori, dok su se stranke bavile prodajom robe na pijaci gde su imali i radnike. Radnike nisu plaćali dnevnicama, već su ih plaćali ''đuture'', onoliko koliko je koštao njihov rad. Tuženi je isplaćivao radnike, a tužilja se ne seća koliko je sve to koštalo.

U novembru 2002. godine stranke su se uselile u kuću koja je pravljena od aprila iste godine, radovi su konstantno rađeni sa kratkim prekidima kad je trebalo da se suši malter i slično. U maju 2002. godine su otvorili radnju u Robnoj kući, koja je registrovana na ime tužilje, ali su i dalje prodavali robu na ... pijaci. U robnoj kući je registrovana radnja za prodaju metalne robe koja je nabavljena od distributera iz različitih gradova, a roba prodavana na pijaci je nabavljena u Pančevu i Subotici. Nabavku robe su vršili tužilja ili tuženi, a ponekad i zajedno. U januaru 2005. godine, stranke i brat tuženog su kupili lokal u naselju ... i u julu iste godine su otvorili još jednu radnju za prodaju metalne robe, koja je bila registrovana na ime tuženog, a posle toga je tužilja prodala svoj udeo u lokalu bratu tuženog. Kad su se stranke uselile u kuću, koju su pre toga adaptirali, uneli su stvari koje su već posedovali i koje nisu navedene u tužbi, a kasnije su kupovane nove stvari, kako su sticane mogućnosti da menjaju nameštaj. Početkom vanbračne zajednice, tužilja je imala prebivalište prijavljeno na adresi u Ul. ... i u ličnoj karti nije menjala adresu prebivališta. Tužilja je obavljala sve uobičajene poslove, kao što je pripremanje ručka, sređivanje kuće i dvorišta, a njihova kćerka je vikende provodila kod roditelja tužilje u naselju ..., jer su stranke bile radno angažovane svakog dana, a kćerka je kod njih boravila svakog radnog dana dok je išla u školu. Prvu radnju su otvorili u maju 2002. godine u Robnoj kući, kao štand i tamo su prodavali ... Tužilja je bila angažovana u prodaji, a tuženi je nabavljao robu. Radnja je zatvorena u septembru 2007. godine zbog lošeg poslovanja i roba koja je ostala u radnji je posle zatvaranja fakturom prebačena na ... ''VV'', čiji je vlasnik bio tuženi, pa je tuženi delimično isplatio tužilji robu i platio obaveze koje su bile potrebne da tužilja izmiri sve obaveze prema državi, na ime poreza i doprinosa.

Drugostepeni sud je na osnovu nalaza i mišljenja veštaka ekonomsko- finansijske struke Vesne Ljubičić utvrdio da, ukoliko sud prihvati da je doprinos tužilje 50% i doprinos tuženog 50% u zajedničkim sredstvima i da je otac tuženog poklonio sinu tuženom iznos od 22.000 DM od ukupne vrednosti nepokretnosti u iznosu od 121.712,29 (100%) na dan prestanka vanbračne zajednice 22.12.2007. godine, doprinos tužilje iznosi 40,96%, a doprinos tuženog iznosi 59,04% (doprinos tuženog 40,96% poklon od oca 18,08%), što veštak Vesna Ljubičić nije uzela u obzir prilikom davanja dopunskog nalaza i mišljenja, iako je od strane veštaka građevinske struke Vasilija Pajevića od 26.07.2013. godine, utvrđena kao nesporna činjenica, da je tuženi na spornoj porodičnoj zgradi posle prestanka vanbračne zajednice izgradio prednju terasu, terasu iznad garaže, ogradu i kapije ukupne vrednosti u iznosu od 401.445,00 dinara i da je tim radovima vrednost kuće uvećao za 5,28%.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je zaključio da su delimično osnovani žalbeni navodi tuženog, zato što prvostepeni sud nije uzeo u obzir činjenicu da je posle prestanka vanbračne zajednice tuženi dogradio svojim sredstvima i svojim radom prednju terasu, terasu iznad garaže, ogradu i kapije ukupne vrednosti u iznosu od 401.445,00 dinara, te da ovaj deo prestavlja poseban udeo tuženog u sticanju zajedničkog objekta za 5,28%, od ukupne vrednosti stečene imovine, pa kad se na utvrđeni posebni deo tuženog od 18,08% (poklon od oca) doda i uvećani deo od 5,28% posle prestanka vanbračne zajednice, tuženi je u predmetnom objektu stekao posebnu imovinu u porodičnoj stambenoj zgradi sa udelom od 23,36%. Zatim, da su stranke u vanbračnoj zajednici zajedničkim radom i sredstvima za vreme trajanja vanbračne zajednice stekli 76,64% od sporne stambene porodične zgrade, što 1/2 shodno članu 180. stav 2. Porodičnog zakona predstavlja 38,32%, koliko iznosi udeo tužilje u sticanju nepokretnosti, zbog čega je odlučio kao u izreci presude. Pored toga, kako je tuženi u odgovoru na tužbu delimično priznao tužbeni zahtev tužilje u pogledu pokretnih stvari, to je sud doneo odluku, kao u usvajajućem delu izreke drugostepene presude, tako što je delimično usvojio tužbeni zahtev tužilje za pokretne stvari.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je usvojen tužbeni zahtev, kada je utvrđeno da je tužilja na osnovu doprinosa u vanbračnoj zajednici suvlasnik sa udelom od 38,32% na porodičnoj stambenoj zgradi vanknjižnog vlasništva i da je korisnik sa istim udelom na placu, a što je tuženi dužan da prizna i omogući tužilji izdvajanje svog suvlasničkog udela i da je tužilja na osnovu sticanja u vanbračnoj zajednici sa tuženim, suvlasnik sa udelom od 1/2 na određenim pokretnim stvarima, bliže određenim u izreci drugostepene presude, zbog čega nisu od uticaja na drugačiju odluku ovoga suda navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Tuženi je u reviziji ukazao, da tužilja tužbenim zahtevom nije tražila da se utvrdi njen udeo u sticanju sporne nepokretnosti prema upisanom vlasniku (uz reviziju je priložen izvod iz LN ... za ..., gde je na parceli br. ..., površine 781 m2, u Ul. ... gradsko građevinsko zemljište, po kulturi zemljište pod zgradom i drugim objektom kao imalac prava naveden ŽŽ sa pravom korišćenja u svojini Republike Srbije, bez tereta i zabeležbi), da tuženi nije vlasnik nepokretnosti i da tužilja nema pravni interes da prema njemu utvrđuje svojinu na spornim nepokretnostima, kao i da pobijanu presudu nije moguće izvršiti i sprovesti, u smislu odredbi člana 84. stav 1. i člana 85. stav 2. i 3. Zakona o državnom premeru i katastru Republike Srbije i da je odluka suprotna članu 9. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa.

Međutim, tužilja ima pravni interes za utvrđenje svojinskih prava na imovini stečenoj tokom vanbračne zajednice sa tuženim na osnovu člana 191. Porodičnog zakona. Pri tom, moguć je i upis istih prava u katastru nepokretnosti i eventualno protiv lica koje nije upisani prethodnik, ako se uz zahtev prilože isprave kojima se dokazuje pravni kontinuitet između lica protiv kojeg se traži upis i upisanog prethodnika u smislu odredbe člana 85. stav 2. Zakona o državnom premeru i katastru (''Službeni glasnik RS'' br. 72/09, sa izmenama i dopunama).

Kako se odbija kao neosnovana revizija tuženog, to nije neophodno dalje detaljno obrazlagati ovu presudu, već se tuženi kao revident upućuje na obrazloženje pobijane presude da se nepotrebno ne bi ponavljalo u smislu odredbe člana 414. stav 2. ZPP.

Troškovi na ime odgovora na reviziju nisu bili potrebni radi vođenja parnice, zbog čega je odbijen kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova na ime odgovora na reviziju, u smislu odredbe člana 154. stav 1. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. i 165. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić