.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4082/2020
15.07.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Danijele Nikolić i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Momčilo Đorđević advokat iz ..., protiv tuženog Gradskog centra za socijalni rad - Odeljenje Palilula, Beograd, koga zastupa Vladimir Žarković advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3687/17 od 27.09.2017. godine, u sednici veća održanoj 15.07.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3687/17 od 27.09.2017. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 17124/14 od 28.02.2017. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je objektivno preinačenje tužbe istaknuto podneskom od 13.01.2016. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužilji, na ime naknade štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede slobode i prava ličnosti, te ugleda i časti, isplati iznos od 900.000,00 dinara. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 58.500,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3687/17 od 27.09.2017. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 17124/14 od 28.02.2017. godine u stavu drugom i trećem izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, saglasno članu 403. Zakona o parničnom postupku i članu 41. Zakona o zabrani diskriminacije.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, u daljem tekstu: ZPP) i ocenio da je revizija tužilje nedozvoljena.
Prema članu 410. stav 2. tačka 5. ZPP revizija je nedozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st. 1 i 3), osim iz člana 404. ovog zakona.
Članom 410. stav 1. ZPP propisano je da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbaciti rešenjem prvostepeni sud bez održavanja ročišta, a članom 413. ZPP, da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbaciti Vrhovni kasacioni sud rešenjem ako to, u granicama svojih ovlašćenja (član 410), nije učinio prvostepeni sud.
Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 27.10.2014. godine. Podneskom od 13.01.2016. godine tužilja je preinačila tužbu tako što je povećala tužbeni zahtev, a kao vrednost predmeta spora označila je iznos od 900.000,00 dinara. O tužbenom zahtevu tužilje za naknadu štete je odlučeno prvostepenom presudom donetom 28.02.2017. godine, dok je drugostepena presuda doneta 27.09.2017. godine.
Kako vrednost predmeta spora u konkretnom slučaju ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilje nije dozvoljena. U konkretnom slučaju, dozvoljenost revizije ne može se ceniti na osnovu člana 41. Zakona o zabrani diskriminacije jer sudska zaštita u ovom sporu nije tražena po odredbama tog zakona.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
