Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijanog prava i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.

U sprovedenom postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Višeg suda u Novom Sadu P 131/12 od 16.01.2018. godine, delimično preinačenom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2373/18 od 11.07.2019. godine, obavezani su tuženi da tužilji na ime naknade nematerijalne štete solidarno isplate pojedinačne iznose za duševne bolove zbog umanjenja opšte životne aktivnosti, za pretrpljene fizičke bolove i strah i za duševne bolove zbog naruženosti, dok je ista presuda ukinuta u delu kojim je odlučeno o tužbenom zahtevu za naknadu nematerijalne štete na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede prava ličnosti i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Tužilja, rođena 1961. godine, po zanimanju lekar specijalista ..., operisana je ...2008. godine u 08,00 časova na Odeljenju hirurgije tadašnjeg ZC „Dr Radivoj Simonović“ u Somboru čiji su pravni sledbenici ovde tuženi, kada joj je hiruškim putem uklonjena žučna kesa laparaskopskom metodom. Operativni program i operativni tim je sačinio načelnik Odeljenja hirurgije doktor BB. Po izboru tužilje operator je bio doktor VV, prvi asistent je bio doktor GG, a drugi asistent doktor DD. Anesteziolog je, takođe po izboru tužilje, bila dr ĐĐ. Tužilja je prva stavljena na operativni program. Pre dogovorene operacije tužilja je uradila kompletnu pripremu, a o metodi kojom će ona biti izvršena, sa doktorom BB se nije dogovorila. Izrazila je želju da se operacija obavi klasičnom metodom, a doktor joj je predložio laparaskopsku. Nije obaveštena o medicinskoj meri, a u istoriji bolesti je nakon izvršene reoperacije potpisala izjavu da pristaje na operativni zahvat. Operacija uklanjanja žučne kese je sprovedena laparaskopskom metodom u uslovima opšte anestezije kojom prilikom tužilji nije stavljen dren u trbušnu duplju jer po oceni operatora nije bilo potrebe za tim. Zdravstveni centar je u tom trenutku imao odgovarajuću opremu i obučene hirurge za ovu metodu. Hirurg operator nije načinio grešku što joj je operaciju započeo i obavio laparaskopskom metodom jer je ona za pacijenta manje traumatična i sam hiruški postupak odstranjenja žučne kese kod tužilje je protekao bez incidenta po principima dobre hiruške prakse i nije iziskivao potrebu za postavljanjem drena u trbušnu duplju. Problemi po tužilju nastaju u postoperativnom periodu u smislu što nakon hiruške intervencije nije smeštena na odeljenje intenzivne nege već u bolesničku sobu Odeljenja dečije hirurgije Zdravstvenog centra u Somboru koji se nalazi na drugom spratu, dva sprata ispod Odeljenja hirurgije, u okviru kojeg perioda hirurg operator i dežurni hirurg Odeljenja hirurgije nisu organizovali adekvatno kliničko praćenje tužilje, pa je bila primorana da preko medicinskog osoblja sama organizuje laboratorijske analize krvi i UZ pregleda trbuha koji rezultati su pokazali progresivno smanjenje vrednosti parametara krvne slike iz kog razloga je tužilja ponovo operisana klasičnom metodom istog dana u 22,00 časa. Ponovno hiruško otvaranje trbuha pokazalo je prisustvo obilne količine tečnosti i krvi u trbušnoj duplji i krvnih ugrušaka zbog krvarenja iz lože odstranjene žučne kese koja je zaustavljena metodom argon plazma koagulacije i potom je ostavljen dren u prostoru pomenute lože. Intervencija je obavljena po principu hiruške doktrine za navedeno stanje pacijenta. Posle druge operacije tužilja je smeštena na Odeljenje intenzivne nege hirugrije gde je u nekoliko navrata dobijala punu krv i derivate krvi što je ukazivalo na značajan gubitak krvi u periodu između dve operacije. Rađene su i analize faktora koagulacije koje su pokazivale uredan nalaz. Na tužiljin zahtev po saglasnosti ZC prešla je na VMA na lečenje ...2008. godine gde je na klinici za abdominalnu i endokrinu hirurgiju VMA u Beogradu lečena konzervativno neoperativno uz nadoknadu tečnosti elektrolit i antibiotskom terapijom nekoliko dana, kada je u dobrom opštem stanju puštena na kućno lečenje. Tokom lečenja na navedenoj klinici utvrđeno je postojanje izliva pri bazalnim delovima pluća sa obe strane zbog čega je dobijala odgovarajuću terapiju, a na istoj klinici je ponovo lečena od ...2010. godine do ...2010. godine kada su joj zbog novonastale neprohodnosti creva odmah po prijemu u bolnicu operativnim putem uklonjene obimne priraslice između creva i deo sraslih creva zajedno sa vijuljkom. Tužilji je tada objašnjeno da ima opsežne priraslice koje se ne mogu do kraja odstraniti i da će do kraja imati problema sa tim. Krvarenje kod tužilje u postoperativnom toku posledica je obavljene laparaskopske hiruške intervencije koje krvarenje nije na vreme uočeno i nije se blagovremeno pristupilo njegovom saniranju. Svi problemi koje je tužilja imala, osećala i pretrpela, a koje i sada oseća posledica su stvaranja obilnih priraslica u trbuhu zbog hiruške intervencije od ...2008. godine, utvrđenih pri operaciji tužilje na Klinici za abdominalnu i endokrinu hirurgiju VMA u Beogradu ...2010. godine. I tegobe u vidu obostranih izliva u plućnoj maramici u nivou bazalnih delova pluća sa sledstvenim poremećajem disanja posledica su operacije od ...2008. godine. Između tužilje i doktora BB postignut je usmeni dogovor o operaciji žučne kese, ali ne i definitivni dogovor o metodi operacije. Pre prve operacije tužilja nije potpisala pristanak na predloženu medicinsku meru, a nakon izvršene reoperacije potpisala je izjavu da pristaje na operativni zahvat.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev i obavezao tužene da tužilji solidarno naknade nematerijalnu štetu po osnovu pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede prava ličnosti u dosuđenom iznosu zaključujući da tužilja jeste postigla usmeni dogovor o operaciji, ali ne i definitivni dogovor o metodi i da pre prve operacije nije potpisala pristanak na predloženu medicinsku meru u smislu člana 28. i 32. Zakona o zdravstvenoj zaštiti iz kojih razloga su zdravstveni radnici pravnog prethodnika tuženih počinili grešku prema tužilji i povredili pravo tužilje na obaveštenje i pravo na pristanak.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev nalazeći da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo. Naveo je da Zakon o obligacionim odnosima poznaje nematerijalnu štetu kao jedan od oblika štete koji nastaje povredom određenih dobara oštećenog lica koje su neimovinskog, odnosno ličnog karaktera pri čemu shodno odredbi člana 200. stav 1. ZOO koji priznaje kao poseban vid nematerijalne štete duševne bolove zbog povrede slobode ili prava ličnosti, oštećeni može tražiti naknadu te štete u novčanom obliku kako bi za dobijena novčana sredstva sebi pribavio neko zadovoljstvo. Međutim, imajući u vidu da je tužilja u predmetnom parničnom postupku ostvarila pravo na novčanu naknadu nematerijalne štete po više osnova koja se manifestuje u identičnom pojavnom obliku zaključio je da nema mesta dosuđenju i posebne naknade nematerijalne štete tužilji na ime duševnih bolova zbog povrede prava ličnosti s obzirom da je ovaj vid štete već sadržan u dosuđenim iznosima naknade štete nastalim zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, pretrpljenih fizičkih bolova i straha kod tužilje, a tužilja nije sa uspehom dokazala da šteta zbog povrede prava ličnosti ima druge pojavne oblike različite od onih za koje je već dosuđena novčana naknada.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo pri odlučivanju o tužbenom zahtevu kojim se potražuje naknada nematerijalne štete na ime duševnih bolova zbog povrede prava ličnosti, a revizijskim navodima se neosnovano ukazuje na suprotno.

Odredbom člana 200. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da za pretrpljene fizičke bolove, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti, smrti bliskog lica, kao i za strah sud će, ako nađe da okolnosti slučaja, a naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava, dosuditi pravičnu novčanu naknadu nezavisno od naknade materijalne štete, kao i u njenom odsustvu (stav 1), a da prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, kao i o visini njene naknade sud će voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom (stav 2).

Prema citiranoj odredbi Zakona proizlazi da su duševni bolovi kriterijumi na osnovu kojih sud ceni da li su oni takve jačine i trajanja da predstavljaju osnovu za naknadu nematerijalne štete, a sama nematerijalna šteta je povreda nekog od prava ličnosti (prava na fizički integritet, psihički integritet, zaštitu zdravlja, dostojanstvo, slobodu). Duševni bolovi cene se u svakom konkretnom slučaju u odnosu na sve štetne posledice odnosno vidove nematerijalne štete, koje proističu iz istog događaja. Tužilja je pravnosnažno uspela u delu zahteva za naknadu nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja opšte životne aktivnosti i naruženosti, kao i za pretrpljene fizičke bolove i strah, a i po oceni ovog suda, po istom osnovu i iz istog životnog događaja neosnovano potražuje i naknadu štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede prava ličnosti, jer nije dokazala u čemu se sastoji ta povreda koja bi opravdavala dosuđivanje ekvivalentne naknade. Ovo stoga što se oštećenom zbog povrede prava ličnosti novčana naknada može dosuditi samo kad su se posledice te povrede manifestovale u vidu pretrpljenih duševnih bolova zbog pretrpljene nematerijalne štete. U konkretnom slučaju tužilja se, kao medicinski radnik, saglasila sa potrebom i nužnošću hirurške intervencije i pratećim aspektima, sama je izabrala tim hirurga i osoblja, jedno nije postigla dogovor oko metode same intervencije (nakon reoperacije je dala i pisani pristanak), a izvršeni metod je bio manje invazivan po tužilju kao pacijenta, te je suprotno navodima revizije intervencija obavljena u skladu sa važećom zdravstvenom doktrinom i u skladu sa kodeksom zdravstvene etike, te u tom segmentu nije mogla dovesti do povrede prava ličnosti tužilje. Zbog svega navedenog, tužilja suprotno navodima revizije, nije dokazala da su joj povređeni pravo na psihički i fizički integritet, pravo na zdravstvenu zaštitu i pravo na obaveštenje, odnosno da je zbog toga trpela duševne bolove zbog povrede prava ličnosti jer iako je nakon zahvata došlo do komplikacija, za koju pretrpljenu štetu je tužilja pravnosnažno ostvarila satisfakciju, preduzeti zahvat izvršen je sa namerom zaštite zdravstvenog stanja tužilje. Naknada štete u slučaju povrede prava ličnosti je jedinstven vid štete gde se obuhvataju sve štetne posledice koje su proistekle iz nekog štetnog događaja, a vezane su za ličnost oštećenog. Pri tome sud uzima u obzir sve subjektivne i objektivne posledice prilikom odmeravanja štete i utvrđivanja da li uopšte postoji osnov za dosuđivanje naknade štete, a pobijanom odlukom se pravilno ukazuje da tužilja nije dokazala da iz istog činjeničnog događaja postoje okolnosti koje upućuju na pravo tužilje da potražuje ovaj vid štete, jer zbog subjektivne koncepcije nematerijalne štete, nije dovoljno samo da postoji povreda prava ličnosti, već je condition sine qua non prouzrokovanje neke od posledica te povrede. Shodno iznetom neosnovano je ukazivanje u reviziji na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Kako se ni ostalim navodima revizije ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost pobijane odluke, to je Vrhovni kasacioni sud iz napred iznetih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci presude.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić