Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 473/22 od 09.11.2022. godine, žalba tuženog je odbijena i prvostepena presuda u pobijanom delu kojim je odlučeno o visini doprinosa tuženog dečjem izdržavanju (stav četvrti izreke), potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni sud je utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Takođe, drugostepeni sud nije učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 396. ZPP s obzirom da je cenio sve bitne žalbene navode tuženog kojima se osporava ocena izvedenih dokaza od strane prvostepenog suda i dao razloge za ocenu, a nema ni drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka koje mogu biti razlog za izjavljivanje revizije u smislu člana 407. stav 1. ZPP. Bitna povreda iz odredbe člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, na koju tuženi sadržinom revizije ukazuje nije bila predmet ocene ovog suda jer se radi o povredama koje se ne mogu smatrati revizijskim razlogom u smislu odredbe člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, u braku parničnih stranaka rođeno je dvoje maloletne dece, VV ...2012. godine i GG ...2014. godine. Zajednica života stranaka je faktički prestala u martu 2021. godine, kada se tužilja sa maloletnom decom iselila iz porodične kuće. Tužilja je završila srednju školu, zaposlena je i ostvaruje zaradu između 34.000,00 i 36.000,00 dinara mesečno, vlasnik je kuće u kojoj je ostao da živi tuženi, a tužilja sa decom živi kao podstanar, a zakupninu od 80 evra mesečno plaća tuženi. Tužilja je opterećena stambenim kreditom sa rokom otplate od 30 godina i mesčnom ratom od 80 evra, a finansijski joj pomaže otac. Tuženi je završio osnovnu školu i frizerski kurs, zaposlen je sa zaradom od oko 85.000,00 dinara mesečno, ima obavezu plaćanja tri kredita sa ukupnom mesečnom ratom od oko 20.000,00 dinara. Maloletni VV sada ima devet godina, pohađa treći razred osnovne škole, a mal. GG sedam godina i učenik je prvog razreda osnovne škole. Mesečne potrebe maloletne dece pojedinačno opredeljene za školske i vanškolske aktivnosti su oko 17.100,00 dinara mesečno za svako dete ponaosob. Stranke su se pred nadležnim organom starateljstva dogovorile da roditeljsko pravo samostalno vrši majka, a maloletna deca često borave kod oca.

Vrhovni sud nalazi da je pobijanom odlukom pravilno primenjeno materijalno pravo kada je odlučeno o o visini doprinosa za izdržavanje maloletne dece od strane tuženog, kao roditelja kome deca nisu poverena.

Prema članu 73. Porodičnog zakona roditelji imaju pravo i dužnost da izdržavaju dete pod uslovima određenim ovim zakonom, a po članu 154. stav 1. tog zakona maloletno dete ima pravo na izdržavanje od roditelja.

Kriterijumi za određivanje izdržavanja propisani su članom 160. Porodičnog zakona, prema kome se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja (stav 1.). Potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 2.), a mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanja zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveza da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 3.).

Suprotno revizijskim navodima, a polazeći od navedenih odredaba materijalnog prava i pravilno utvrđenih mogućnosti tuženog, kao dužnika izdržavanja i potreba mal. dece kao poverilaca izdržavanja, primenom kriterijuma za određivanje izdržavanja sadržanih u članu 160. Porodičnog zakona, i rukovodeći se njihovim najboljim interesom saglasno članovima 6. i 266. PZ, pravilno su nižestepeni sudovi ocenili da je tuženi u mogućnosti da na ime doprinosa za izdržavanje mal. dece plaća po 12.000,00 mesečno od svojih redovnih primanja, s obzirom na njegove mogućnosti da stiče zaradu i standard kojim živi, vodeći računa o minimalnoj sumi za izdržavanje koja je važila u vreme presuđenja. Ovim iznosom obezbeđuje se zadovoljenje uslova za pravilan i potpuni razvoj mal.dece, koja su školskog uzrasta, u skladu sa njihovim utvrđenim potrebama, a pri tome se ne ugrožava egzistencija tuženog kao dužnika izdržavanja, dok će preostala sredstva za izdržavanje dece obezbeđivati zakonska zastupnica koja se svakodnevno brine o njima, kako potrebnim novčanim iznosom, tako i doprinosom u vidu rada i staranja koje i inače svakodnevno ulaže u negu i podizanje mal. dece. Navodi revizije tuženog kojima se ukazuje da su određeni novčani iznosi previsoko odmereni, odnosno da ne odgovaraju ukupnim potrebama, kao ni ostalim okolnostima koje se pre svega tiču mogućnosti tuženog, kao dužnika izdržavanja, su neosnovani.

Neosnovano se revizijom ukazuje da je pogrešnom primenom materijalnog prava sud u pobijanoj presudi odlučio o obavezi izdržavanja mal.dece počev od podnošenja tužbe pa ubuduće. Izdržavanje se po pravilu dosuđuje od dana podnete tužbe, a samo izuzetno može se dosuditi od nekog kasnijeg momenta, ali samo u situaciji ako dužnik izdržavanja dokaže da je sve do tog momenta davao izdržavanje i da su ta davanja odgovarala njegovim mogućnostima i potrebama izdržavanog lica, što u konkretnoj pravnoj stvari nije slučaj. Tuženi kao dužnik izdržavanja nije pružio dokaze da je doprinosio izdržavanju maloletne dece pre podnošenja tužbe shodno njhovim potrebama i u skladu sa svojim mogućnostima.

Revizijski navodi tuženog koji se odnose posredno ili neposredno na činjenično stanje koje po njegovom mišljenju nije pravilno ili potpuno utvrđeno u sprovedenom postupku, nisu osnovani i ne dovode u sumnju pravilnost pobijane presude u pogledu odluke o izdržavanju maloletne dece i materijalnog prava sadržanog u odredbama Porodičnog zakona koje su nižestepeni sudovi pravilno primenili.

Na osnovu iznetog primenom članova 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić