.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4095/2018
21.06.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biserke Živanović, predsednika veća, Spomenke Zarić, Zorane Delibašić, Branislava Bosiljkovića i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Snežana G. Vranić, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Maja Mudrinić, advokat iz ..., radi pobijanja dužnikovih pravnih radnji, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1248/18 od 12.04.2018. godine, u sednici održanoj 21.06.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1248/18 od 12.04.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 8520/2015 od 08.12.2017. godine, utvrđeno je da ugovor o poklonu Ov 3 br. 5235/2014 od 16.06.2014. godine, nema pravno dejstvo prema tužiocu u obimu koji je potreban za namirenje njegovog potraživanja prema VV u iznosu od 25.000 evra, sa kamatom, kako je izrekom navedeno i u iznosu od 330.600,00 dinara, na ime troškova parničnog postupka, po osnovu duga utvrđenog pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 4929/2013 od 25.02.2014. godine. Obavezana je tužena da prizna i trpi da tužilac svoje potraživanje može namiriti prodajom njene celokupne imovine upisane u LN br. ... KO ... do potpunog namirenja potraživanja tužioca prema VV. Naloženo je RGZ, Službi za katastar nepokretnosti ... ... da izvrši upis postojanja spora do okončanja potpunog namirenja. Obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 334.156,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž 1248/18 od 12.04.2018. godine, odbio žalbe parničnih stranaka i potvrdio prvostepenu presudu. Odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava. Predložila je da se revizija smatra posebnom primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku, zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.
Tužilac je podneo odgovor na reviziju.
Prema odredbi člana 404. stav 1. i 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 55/2014, 78/18), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a o dozvoljenosti i osnovanosti revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. ZPP u ovom slučaju nisu ispunjeni. Ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse u pogledu primene članova 280. stav 1. i 2., 281. stav 3. i 285. Zakona o obligacionim odnosima, kojima je u suštini propisano da poverilac dospelog potraživanja može pobijati pravne radnje svog dužnika koje je preduzeo na štetu poverioca, a ako se radi o besteretnim raspolaganjima, tada za pobijanje tih pravnih radnji ne zahteva se da je trećem licu to bilo poznato ili moglo biti poznato, a tužba za pobijanje besteretnih raspolaganja, kao u konkretnom slučaju, može se podneti u roku od tri godine od dana kada je preduzeta pravna radnja koja se pobija. Naime, ispunjenost uslova za primenu instituta pobijanje dužnikovih pravnih radnji, uključujući i rok za podizanje tužbe, rešava se u svakom konkretnom slučaju, zavisno od konkretne činjenične i pravne situacije, pa ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili razmatranja pitanja od opšteg interesa. Pri tom, u raviziju tužena nije priložila sudske odluke iz istog ili sličnog činjeničnog ili pravnog odnosa u kojima je drugačije odlučeno, čime bi eventualno bila opravdana potreba za ujednačenjem sudske prakse.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena, jer je izjavljena protiv presude protiv koje se po zakonu ne može podneti.
Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Prvostepeni sud je, u uvodu presude, označio vrednost predmeta spora u iznosu od 3.330.600,00 dinara.
Imajući u vidu da se radi o imovinsko-pravnom sporu radi duga, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela (3.330.600,00 dinara) očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe 22.09.2015. godine, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, primenom članova 404. stav 2. i 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Biserka Živanović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
