Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3537/22 od 05.10.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijene su, kao neosnovane, žalbe tuženih i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi tuženih za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena „Eurobank Direktna“ a.d. Beograd je blagovremeno izjavila reviziju iz svih zakonskih razloga.

Tužioci su dali odgovor na reviziju.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke na osnovu 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), Vrhovni sud je našao da revizija tužene nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Drugostepeni sud je pravilno cenio žalbene navode tužene kojima se ukazuje na prekoračenje tužbenog zahteva iz člana 393. ZPP navodeći da sud nije vezan pravnim osnovom već samo činjeničnim navodima tužbe.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, između sada pokojnog VV i tužilaca zaključen je 16.07.2009. godine Ugovor o razmeni nepokretnosti Ov br. 19578/2009, kojim je konstatovano da je VV investitor i budući vlasnik dve stambene jednice u izgradnji na prvom i drugom spratu, koju će graditi u ... ulici broj .. na katastarskoj parceli .., upisanoj u list nepokretnosti broj .. na k.o. Vračar i to na dvosobnom stanu u izgradnji na prvom spratu, površine 50 m2 sa pripadajućom terasom i parking mestom u okviru garaže i dvosobnog stana površine 50 m2 na drugom spratu stambene zgrade sa pripadajućim parking mestom u sklopu garaže, a da je prvotužilac jedini i isključivi zemljišno-knjižni vlasnik dvosobnog stana broj 3 na prvom spratu zgrade u ... ulici broj .. na katastarskoj parceli .. upisanoj u zk uložak broj .. k.o. Beograd 3. Predmet ugovora je bila razmena nepokretnosti koje će tek biti izgrađene za postojeću nepokretnost tužilaca, tako da jedan stan u izgradnji pripadne prvotužiocu, a drugi drugotužilji. Na osnovu zaključenog ugovora VV se obavezao da izgradi predmetne nepokretnosti i da navedene nepokretnosti preda u nesmetani posed tužilaca u roku od 10 meseci od dana prijema potvrde o prijemu dokumentacije, kao akta kojim se stiču uslovi za početak izgradnje objekta sa rokom tolerancije od 30 – 60 dana. Na osnovu zaključenog ugovora o razmeni VV se uknjižio kao vlasnik na stanu u ... ulici broj .., a na ovoj nepokretnosti upisana je izvršna vansudska hipoteka na osnovu založne izjave, sačinjene od strane Javnog beležnika Jovanke Jovanović, radi obezbeđenja novčanog potraživanja od drugotužene iz ugovora o vansudskom poravnanju i svih budućih aneksa u iznosu od 70.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Nakon smrti sada pok. VV njegovi naslednici se nisu prihvatili nasleđa, pa je naslednik Republika Srbija.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev primenom odredbi člana 103. i 105. Zakona o obligacionim odnosima sa obrazloženjem da je suština ugovora o razmeni razmenjivanje dve nepokretnosti od kojih u konkretnom slučaju stanovi u ... ulici broj .. nisu postojali u momentu razmene, pa je predmet ugovora bio nepostojeći i ugovor o razmeni stoga ništav. Primenjujući odredbu člana 14. Zakona o hipoteci, kojim je propisano da jednostrana hipoteka nastaje na osnovu izjave volje vlasnika nepokretnosti – založne izjave, a kako pokojni VV nije bio vlasnik stana u ... ulici broj .., s obzirom na to da ništavost ima retroaktivno dejstvo, da vlasništvo nikada nije stekao, to je ništava i založna izjava konstituisana u korst tužene banke na nepokretnosti u ... ulici .. radi obezbeđenja njenog potraživanja.

Po oceni revizijskog suda, navodi tužene o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani.

Odredbom člana 552. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da se ugovorom o razmeni svaki ugovarač obavezuje prema svom saugovaraču da prenese na njega svojinu neke stvari i da mu je u tu svrhu preda (stav 1). Cilj zaključenja ugovora o razmeni je bio međusobna razmena nepokretnosti ugovornih strana i predaja u posed. VV se obavezao da nepokretnost preda u nesmetani posed tužiocima u roku od 10 meseci od dana prijema potvrde o prijemu dokumentacije sa rokom tolerancije od 30 – 60 dana. U vreme zaključenja predmetnog ugovora o razmeni i dospeća ugovorne obaveze VV da preda u neometani posed tužiocima stanove koji su u ugovoru navedeni kao buduće vlasništvo VV nisu postojali, a u situaciji kada je predmet ugovor o razmeni nepostojeći, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je navedeni ugovor o razmeni ništav, a posledično ništava i založna izjava s obzirom da VV vlasništvo nikada nije ni stekao na stanu u odnosu na koje je dao založnu izjavu budući da ništavost ima retroaktivno dejstvo. Kako je cilj zaključenja ugovora bio upravo međusobni prenos prava svojine na nepokretnostima bliže navedenim u ugovoru, a koji cilj nije bilo moguće ispuniti jer VV nije bio vlasnik nepokretnosti koje je dao u razmenu za predmetni stan tužilaca, i to ni u trenutku zaključenja ugovora ni u trenutku dospeća ugovorenog roka za predaju nepokretnosti, to su nižestepeni sudovi pravilno primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev tužilaca za utvrđenje ništavosti predmetnog ugovora o razmeni budući da nepostoji nepokretnost sa kojom bi tužioci razmenili stan koji je bio u njihovom vlasništvu. U odsustvu bitnog elementa ugovora o razmeni, a među koje spada i predmet ugovora, to je u odsustvu ovog elementa ugovor o razmeni ništav, a kako ništavost deluje retroaktivno to je ništava i založna izjava sada pok. VV jer on vlasništvo na nepokretnosti u odnosu na koju je dao založnu izjavu nije ni stekao.

Revizijski navodi tužene da je tužena banka postupala savesno i pouzdala se u javne knjige, da nije bila dužna da preispituje istinitost upisanih podataka u javnim knjigama, a sve u skladu sa načelom pouzdanja u javne knjige u skladu sa članom 63. Zakona o državnom premeru i katastru nije od uticaja na drugačiju odluku. Naime, iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da VV nije stekao pravo svojine na stanu broj 3 u ... ulici broj .., što čini ništavom založnu izjavu na osnovu koje je konstituisana hipoteka u korist tužene banke na ovoj nepokretnosti. Naime, upis prava svojine na stanu broj 3 na VV je oboriva pretpostavka i u ovom postupku dokazano da on nije bio vlasnik ove nepokretnosti, te da stoga kao nevlasnik nije ni mogao da optereti hipotekom tuđu stvar. Naime, Zakon o hipoteci („Službeni glasnik RS“, br. 115/2005) koji je važio u vreme davanja osporene založne izjave, članom 14. propisivao je da jednostrana hipoteka nastaje na osnovu izjave volje vlasnika nepokretnosti- založne izjave (stav 1); založna izjava je isprava sačinjena od strane vlasnika nepokretnosti, kojom se on jednostrano obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja na način propisan zakonom (stav 2); založna izjava o zasnivanju jednostrane hipoteke po formi i sadržini odgovara ugovoru o hipoteci (stav 3); upis jednostrane hipoteke na osnovu založne izjave vrši se na zahtev poverioca (stav 4). Stoga, da bi založna izjava proizvodila pravno dejstvo, osnovni uslov je da je izjavu dao vlasnik. U konkretnom slučaju, VV nije bio vlasnik stana broj 3 u ..., s obzirom da je pravilno od strane nižestepenih sudova utvrđena ništavost ugovora o razmeni. Bez uticaja je pozivanje u reviziji na odredbe Zakona o državnom premeru i katastru, kojim je propisano da se svojina i druga stvarna prava na nepokretnostima stiču upisom u katastar nepokretnosti (konstitutivnost upisa), te da u trenutku davanja založne izjave i upisa hipoteke u katastar nepokretnosti, VV je bio upisan kao vlasnik, te da se tužena banka ima smatrati savesnim trećim licem koje se osnovano pouzdalo u upis podataka u javnoj knjizi. Naime, osporena založna izjava je ništava iz razloga što je založnu izjavu dalo i potpisalo lice koje nije vlasnik nepokretnosti koja je opterećena ovom založnom izjavom i stoga se posledice ovakve ništavosti protežu i na založnu izjavu.

Sud je cenio i ostale navode iz revizije, ali ih nije posebno obrazlagao, budući da su ti navodi bili prethodno istaknuti u žalbi tužene i bili predmet pravilne ocene od strane drugostepenog suda, koji je za svoju odluku dao dovoljno jasne razloge, koje prihvata i ovaj sud.

Iz izloženih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke presude u smislu odredbe člana 414. stav 1. ZPP.

Odluka iz stava drugog izreke, doneta je u smislu odredbe člana 165. stav 1. u vezi člana 153. ZPP, budući da tužena nije postigla uspeh u revizijskom postupku sa izjavljenom revizijom pa joj ne pripada pravo na naknadu troškova tog postupka.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković