Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11 ... 87/18) i utvrdio da revizija tužene nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni bitna povreda postupka iz člana 374. stav 1. ZPP pred drugostepenim sudom, na koju revizija neosnovano ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, sada pok. VV, biv. iz ... preminula je 31.03.2015. godine, a pravnosnažnim rešenjem Drugog osnovnog suda u Beogradu O. 3874/15 od 27.11.2015. godine tužilac je, kao bratanac ostavilje, oglašen za njenog zakonskog naslednika na spornim stanovima u ... i ... . Po pravnosnažnosti ostavinskog rešenja, tužilac je platio porez nadležnim Upravama javnih prihoda i upisao se kao poreski obveznik na navedenim nepokretnostima. Rešenjem Osnovnog suda u Vršcu O br. 91/16 od 01.03.2016. godine tužena je oglašena za naslednicu sada pok. VV po osnovu pismenog zaveštanja pred svedocima sačinjenog 28.10.2013. godine. Utvrđeno je da je sada pok. VV živela sama do odlaska u dom za stara lica, da je patila od demencije, da je kontaktirala samo sa komšijama i pastorkom GG, koji je rešenjem Gradskog centra za socijalni rad određen za njenog privremenog staraoca. Iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka iz oblasti grafoskopije utvrđeno je da potpis ostavilje koji se nalazi na zaveštanju proglašenom pred Osnovnim sudom u Vršcu dana 01.03.2016. godine, nije autentični potpis VV, već je nastao postupkom imitacije.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada je utvrđeno da je ništavo zaveštanje pred svedocima proglašeno 01.03.2016. godine u ostavinskom postupku pred Osnovnim sudom u Vršcu, kada je utvrđeno da je tužilac po osnovu zakonskog nasleđivanja vlasnik predmetnih stanova u ... i ... i tužena obavezana da tužiocu preda u posed stan u ... .

Članom 85. Zakona o nasleđivanju propisani su uslovi za punovažnost pismenog zaveštanja pred svedocima, a jedan od uslova za punovažnost ovog zaveštanja je postojanje svojeručnog potpisa zaveštaoca. Odredbom člana 157. tog zakona propisano je da je falsifikovano zaveštanje ništavo.

U postupku je iz nalaza i mišljenja veštaka za oblast grafoskopije utvrđeno da potpis na zaveštanju proglašenom pred Osnovnim sudom u Vršcu, kojim je tužena oglašena za naslednika na spornim nepokretnostima, nije autentični potpis zaveštaoca, već je nastao postupkom imitacije. Ovakva konstatacija veštaka zasnovana je na potpunoj razlici opštih i posebnih identifikacionih karakteristika između spornog potpisa i nespornih potpisa zaveštaoca, pri čemu je veštak uzeo u obzir starosnu dob i zdravstveno stanje zaveštaoca i zaključio da se ne može smatrati da je razlika u potpisima uslovljena izmenjenim psihofizičkim stanjem u vreme sastavljanja spornog zaveštanja, niti se može objasniti starosnom dobi zaveštaoca. S obzirom na navedeno, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da pismeno zaveštanje pred svedocima ne ispunjava formalne uslove punovažnosti iz člana 85. Zakona o nasleđivanju, te da je zaveštanje ništavo u smislu člana 157. istog zakona.

Navodima revizije tužene osporava se nalaz i mišljenje veštaka, čime se pobija utvrđeno činjenično stanje, što ne predstavlja revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP, kao ni bitna povreda postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, na koju se takođe revizijom ukazuje.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić