Apelacioni sud u Beogradu je, presudom Gž 3063/22 od 13.10.2022. godine, stavom prvim izreke, potvrdio presudu Višeg suda u Beogradu P 1541/18 od 01.04.2022. godine, u stavu prvom izreke i u delu stava drugog izreke, kojom je odbijen kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud tuženog obaveže da mu na ime naknade nematerijalne štete isplati na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti iznos od još 1.476.000,00 dinara, na ime pretrpljenih fizičkih bolova iznos od još 220.000,00 dinara, na ime pretrpljenog straha iznos od još 127.150,00 dinara i na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog naruženosti iznos od još 350.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 01.04.2022. godine pa do isplate, a žalbe tužioca i tuženog su u tom delu odbijene kao neosnovane. Stavom drugim izreke, preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu P 1541/18 od 01.04.2022. godine, u preostalom delu stava drugog izreke, tako što je tuženi obavezan da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove usled umanjenja životne aktivnosti isplati iznos od još 11.525,00 dinara, za pretrpljene fizičke bolove iznos od još 24.000,00 dinara, za pretrpljeni strah iznos od još 29.998,00 dinara i za pretrpljene duševne bolove usled naruženosti iznos od još 10.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 01.04.2022. godine do isplate. Stavom trećim izreke, ukinuta je presuda Višeg suda u Beogradu P 1541/18 od 01.04.2022. godine, u stavu trećem i petom izreke i u tom delu je predmet vraćen istom sudu na ponovno suđenje.

Protiv stava prvog i drugog izreke pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, na osnovu odredbe člana 403. stav 2. Zakona o parničnom postupku,, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije tužioca, primenom odredbe člana 410. stav 2. tač. 4. i 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20) i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Na osnovu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, revizija je uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka. To znači da je revizija dozvoljena protiv preinačujućeg dela pravnosnažne presude donete u drugom stepenu (stav 2. izreke). Međutim, tim delom pravnosnažne presude tuženi je obavezan da tužiocu isplati više iznose na ime naknade nematerijalne štete od iznosa priznatih prvostepenom presudom, što znači da je tužilac, u tom delu, uspeo u drugostepenom postupku, pa nema pravni interes za podnošenje revizije protiv preinačujućeg dela pravnosnažne presude na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 4. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 18.08.2017. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela je 1.975.150,00 dinara.

Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužioca izjavljena protiv stava prvog izreke drugostepene presude takođe nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. u vezi odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić