Protiv stava prvog izreke pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tužene dozvoljena, imajući u vidu revizijske navode da je pogrešnom primenom materijalnog prava odlučeno o tužbenom zahtevu za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, suprotno važećoj sudskoj praksi u istoj ili bitno sličnoj činjenično-pravnoj situaciji.

Zbog toga je na osnovu člana 404. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o osnovanosti revizije u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen u AD „Rul“ Leskovac, a u periodu od 2002. do 2007. godine mu nije isplaćena zarada. Po predlogu tužioca, kao izvršnog poverioca protiv poslodavca, kao izvršnog dužnika za izvršenje pravnosnažnih i izvršnih presuda Opštinskog suda u Leskovcu P 5682/2003 i P 5881/2003 od 27.03.2006. godine i P 1896/07 od 12.11.2007. godine, Opštinski sud u Leskovcu je doneo rešenja o izvršenju u predmetima I 1559/06 od 24.05.2006. godine i I 4763/07 od 22.04.2008. godine.

U stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Leskovcu St 37/10, pokrenutim 13.10.2009. godine nad stečajnim dužnikom AD „Elektroindustrija Rul“ iz Leskovca, tužiocu je utvrđeno potraživanje u ukupnom iznosu od 300.338,83 dinara, koje je razvrstano u IV isplatni red. Rešenjem istog suda od 08.04.2016. godine određena je glavna deoba unovčene stečajne mase stečajnog dužnika, ali za četvrti isplatni red nije bilo novčanih sredstava, pa je potraživanje tužioca u celosti neisplaćeno.

Pravnosnažnim i izvršnim rešenjem Privrednog suda u Leskovcu R4 St 1071/2016 od 22.08.2016. godine utvrđeno je da je tužiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Leskovcu St 37/10, pa je naloženo postupajućem sudiji da preduzme sve potrebne mere kako bi se stečajni postupak okončao u najkraćem roku.

Odlučujući o zahtevu tužioca za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Leskovcu St 37/2010, u kojem je tužiocu utvrđeno, ali nije isplaćeno potraživanje iz radnog odnosa u ukupnom iznosu od 300.338,83 dinara, nižestepeni sudovi su primenom člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i člana 172. Zakona o obligacionim odnosima ocenili da je tužbeni zahtev osnovan. Prema datim razlozima tužilac je dokazao postojanje uzročno-posledične veze između štete koju trpi (u visini priznatog potraživanja iz radnog odnosa) i neadekvatnog postupanja suda u postupku izvršenja i stečajnom postupku u cilju namirenja tužiočevog potraživanja, za koju štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku je objektivno odgovorna tužena.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda osnovano se revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava, zbog čega je činjenično stanje na kome su zasnovane nižestepene presude nepotpuno utvrđeno.

Prema odredbama materijalnog prava sadržanih u čl. 32. stav 1, 35. stav 2. i 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda ("Službeni list SCG" - Međunarodni ugovori, br. 9/2003, 5/2005, 7/2005,"Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 12/2010, 10/2015), člana 1. Protokola 1. uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i čl. 31. i 32. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ("Službeni glasnik RS", br. 40/2015) tužena Republika Srbija odgovara za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka, odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa koja su bez njihove krivice ostala neizvršena i u postupku stečaja vođenom nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku.

U konkretnom slučaju, nesporno je da tužilac ima pravnosnažnu presudu za svoje neizmireno potraživanje po osnovu zarada u postupku okončanom pre otvaranja stečaja nad poslodavcem, odnosno stečajnim dužnikom, da je pre otvaranja stečaja pokrenuo postupak prinudnog izvršenja (koji nije mogao biti okončan usled otvaranja stečaja), kao i da mu je u stečaju utvrđeno potraživanje, koje mu nije isplaćeno.

Iz stanja u spisima proizlazi da tužilac ima potraživanje prema stečajnom dužniku Akcionarskom društvu „Elektroindustrija Rul“ iz Lekovca. Nižestepeni sudovi su obavezali Republiku Srbiju da tužiocu isplati imovinsku štetu u visini neisplaćenih zarada, smatrajući da je AD „Elektroindustrija Rul“ iz Leskovca društveno preduzeće. Međutim, iz spisa se ne može utvrditi na osnovu čega su nižestepeni sudovi doneli ovakav zaključak, a od čega zavisi i objektivna odgovornost tužene za naknadu tražene imovinske štete.

Kako je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno, nižestepene odluke su morale biti ukinute.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će upotpuniti činjenično stanje tako što će utvrditi i oceniti okolnosti na koje je ukazano ovim rešenjem, odnosno da li je Akcionarsko društvo „Elektroindustrija Rul“ iz Leskovca bilo društvo sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, a što je od značaja za pravilnu primenu materijalnog prava i o tužbenom zahtevu za naknadu imovinske štete doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Na osnovu iznetog, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 416. stav 2. ZPP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić