.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4108/2022
19.05.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Tatjane Matković Stefanović, Branka Stanića i Tatjane Miljuš, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Butolen Franc Branko, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koju zastupa Državno pravobranilaštvo Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5545/21 od 22.12.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 19.05.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5545/21 od 22.12.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 22615/18 od 22.01.2021. godine, dozvoljeno je objektivno preinačenje tužbe i odbijen je predlog tužene za prekid postupka, kao i za određivanje zastoja postupka. Delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca pa je obavezana tužena da tužiocu na ime manje isplaćenih invalidnina za period od 01.12.2015. godine zaključno sa 31.05.2020. godine isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom. Odbijen je zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate na svaki od dosuđenih mesečnih iznosa kao u stavu trećem izreke, počev od 25. u tekućem mesecu za prethodni mesec pa do navedenih datuma dospelosti. Odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tužena da tužiocu na ime manje isplaćenih invalidnina za period od 01.03.1999. godine zaključno sa 01.12.2015. godine, isplati tražene iznose sa zakonskom zateznom kamatom. Tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5545/21 od 22.12.2021. godine odbijene su žalbe tužioca i tužene i potvrđena prvostepena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu, ispravljena rešenjima istog suda P 22615/18 od 02.07.2021. godine i P 22615/18 od 01.11.2021. godine u stavu drugom, trećem i petom izreke. Preinačeno je rešenje o troškovima postupka tako što je obavezana tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 82.875,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Odbijeni su zahtevi tužioca i tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužena je blagovremeno izjavila reviziju, po osnovu odredbe člana 404. ZPP, zbog pogrešne primene materijalnog prava, radi novog tumačenja prava i ujednačavanja sudske prakse.
Odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, odnosno radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije, shodno stavu 2. iste odredbe, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP da bi se o reviziji tužene odlučivalo kao izuzetno dozvoljenoj.
Prema razlozima drugostepene presude, tužiocu su dosuđene neisplaćene invalidnine za period u kom njegovo potraživanje nije zastarelo, uz obrazloženje da je organ tužene bez konkretnog razloga obustavio isplatu lične invalidnine tužiocu. Tužena odgovora za štetu koju je tužilac pretrpeo usled nezakonitog rada njenog organa. Istaknuti prigovor zastarelosti potraživanja tužioca po osnovu ličnih invalidnina cenjen je primenom odredbe člana 82. stav 3. Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca, u vezi odredbe člana 361. i 376. ZOO. Zaključak nižestepenih sudova o odgovornosti tužene za štetu zasnovan je na odredbi člana 172. ZOO, kojom je propisano da pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija.
Imajući u vidu razloge na kojima je zasnovana pobijana drugostepena presuda, Vrhovni kasacioni sud je stanovišta da ne postoji potreba za novim tumačenjem prava o navedenom pravnom pitanju. Pravo na invalidninu je stečeno pravo. U odsustvu rešenja kojim se rešenje o priznavanju prava na ličnu invalidninu stavlja van snage i zamenjuje novim rešenjem, titular tog primanja ima pravo na isplatu otpremnine u skladu sa odredbama Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca. Izneto pravno stanovište drugostepenog suda u skladu je sa shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda o navedenom pravnom pitanju. Stoga ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, niti za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud odlučio je kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije tužene u smislu odredbe člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužene nedozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Vrednost predmeta spora pobijanog dela presude iznosi 2.461.985,93 dinara, odnosno 21.021,05 evra. Kako je pobijani deo pravnosnažne presude ispod cenzusa za odlučivanje o reviziji tužene, sledi da je izjavljena revizija nedozvoljena.
U skladu sa iznetim Vrhovni kasacioni sud odlučio je kao u stavu drugom izreke, primenom odredbe člana 413. ZPP.
Predsednik veća – sudija
dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
