U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Goran Stefanović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Božilović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1079/20 od 20.05.2020. godine, u sednici održanoj dana 03.02.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1079/20 od 20.05.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 4013/17 od 24.09.2019. godine, ispravljenom rešenjem istog suda od 27.01.2020. godine, stavom prvim izereke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za naknadu nematerijalne štete nastale usled teške telesne povrede koju je zadobio prilikom pada sa spratnog dela neograđene terase kuće tuženog u selu ... dana ...2010. godine i to: na ime pretrpljenog straha iznos od 400.000,00 dinara, na ime pretrpljenih fizičkih bolova iznos od 500.000,00 dinara, na ime duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti iznos od 900.000,00 dinara, na ime duševnih bolova zbog naruženosti iznos od 900.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate i za naknadu materijalne štete i to: na ime izgubljene zarade za vreme privremene sprečenosti za rad za vreme lečenja u periodu od 27.03.2010. godine do 27.06.2010. godine iznos od 118.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od utuženja do isplate, na ime izgubljene zarade zbog trajnog delimičnog umanjenja radne sposobnosti za period od 27.06.2010. godine do 30.11.2018. godine iznos od 3.045.600,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od utuženja do isplate, na ime izgubljenih doprinosa za PIO zbog trajnog delimičnog umanjenja radne sposobnosti za period od 27.06.2010. godine do 30.11.2018. godine iznos od 1.407.007,79 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od utuženja do isplate, na ime izgubljene zarade zbog trajnog delimičnog umanjenja radne sposobnosti za period od 01.12.2018. godine do presuđenja iznos od 167.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, na ime gubitka zarade zbog trajnog delimičnog umanjenja radne sposobnosti rentu u iznosu od 40.500,00 dinara na taj način što će se dosuđeni novčani iznosi doznačavati putem pošte na adresu tužioca svakog prvog do desetog u mesecu za tekući mesec počev od presuđenja pa ubuduće. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove postupka u ukupnom iznosu od 570.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1079/20 od 20.05.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Leskovcu P 4013/17 od 24.09.2019. godine, ispravljena rešenjem istog suda od 27.01.2020. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 55/14) i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovani su revizijski navodi da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP jer je činjenično stanje ono koje je utvrđeno u prvostepenom postupku. Bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP na koju se navodima revizije ukazuje, nije propisana kao revizijski razlog u smislu člana 407. stav 1. tačke 2. i 3. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je povređen ...2010. godine. Do povrede je došlo tako što se tužilac okliznuo i pao sa terase stambenog objekta tuženog, na kojoj se nalazio radi čišćenja korova i rastinja u blizini objekta (pao je sa visine od tri metra). Pri padu je zadobio tešku telesnu povredu u vidu preloma lakta desne ruke. Supruga tuženog mu je pomogla da imobiliše povređenu ruku i odvezla ga kod privatnog hirurga gde mu je ukazana medicinska pomoć. Lečenje je nastavio u bolnici u Leskovcu nakon čega je upućen na kućno lečenje. Tuženi je vlasnik DOO „VV“ koja se bavi proizvodnjom ... Tužilac je u preduzeću tuženog radio kao fizički radnik za dnevnicu od 1.500,00 dinara uz obezbeđen stan i hranu. Dana ...2010. godine tužilac više nije bio radno angažovan kao ... radnik za potrebe tužiočevog preduzeća u ... jer je par dana pre toga dobio otkaz, ali je nastavio da živi u kući tuženog dok ne nađe drugi posao. Veštačenjem u postupku je utvrđeno da je tužilac zadobio tešku telesnu povredu u vidu preloma donjeg zglobnog okrajka desne nadlaktne kosti i da kao posledica povređivanja kod tužioca postoji umanjenje opšte životne aktivnosti od oko 30% , kao i umanjenje radne sposobnosti u srednjem stepenu od oko 30%. U momentu povređivanja i kasnije tužilac je trpeo fizičke bolove i strah. Tužilac potražuje nematerijalnu i materijalnu štetu za koju tvrdi da je pretrpeo zbog posledica ovog štetnog događaja jer je na uklanjanju korova radio po nalogu tuženog.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne štete na osnovu člana 173. i 174. u vezi sa članom 177. Zakona o obligacionim odnosima - ZOO, zaključivši da je tužilac pao isključivo svojom krivicom, odnosno da je šteta koju je pretrpeo očigledno posledica njegove neoprezne radnje, što tuženi nije mogao predvideti ili sprečiti, s obzirom na to da se tužilac kritičnog dana na terasi tuženog nalazio samoinicijativno i da nije postupao po radnom nalogu tuženog.

Odredbom člana 173. Zakona o obligacionim odnosima- ZOO propisano je da šteta nastala u vezi sa opasnom stvari, odnosno opasnom delatnošću smatra se da potiče od stvari, odnosno delatnosti, izuzev ako se dokaže da one nisu bile uzrok štete, dok je članom 174. ZOO propisano da za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac, a za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njom bavi.

Odredbom člana 177. ZOO propisano je da se imalac oslobađa odgovornosti ako dokaže da šteta potiče od nekog uzroka koji se nalazio van stvari, a čije se dejstvo nije moglo predvideti, ni izbeći ili otkloniti (stav 1). Imalac stvari oslobađa se odgovornosti ako dokaže da je šteta nastala isključivo radnjom oštećenog ili trećeg lica koju on nije mogao predvideti i čije posledice nije mogao izbeći ili otkloniti (stav 2).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev nalazeći da ne postoji odgovornost tuženog za nastalu štetu (nematerijalnu i materijalnu štetu). Šteta koju je tužilac pretrpeo usled preloma lakta desne ruke, posledica je isključivo njegove radnje, neopreznog kretanja i neodgovarajućeg položaja prilikom čupanja korova i rastinja što se može pripisati njegovoj nepažnji, a ne uticaju drugih činilaca. Takva šteta nije u uzročnoj vezi sa procesom rada kod tuženog, jer tužilac nije čistio korov i rastinje po radnom nalogu tuženog, pa šteta koju je zadobio prilikom izvođenja ovih radova nije rezultat propusta u obezbeđivanju uobičajenih uslova rada, jer radove nije ni izvodio u organizaciji niti pod nadzorom tuženog. Šteta je nastala isključivom radnjom oštećenog koju tuženi nije mogao predvideti i čije posledice nije mogao izbeći ili otkloniti. Na strani tuženog nema ni objektivne odgovornosti za štetu u smislu člana 174. Zakona o obligacionim odnosima, niti subjektivne odgovornosti tj. odgovornosti po osnovu krivice u smislu člana 154. ZOO.

Suprotno navodima revizije nema uzročno-posledične veze između nastale povrede i štetne radnje ili propuštanja na strani tuženog, a povreda nije nastala ni usled opasne stvari, odnosno opasne delatnosti tuženog i samim tim nema ni adekvatne uzročnosti između delatnosti tuženog i štete u smislu člana 173. ZOO, te ne postoji odgovornost tuženog za nastalu štetu ni po osnovu krivice, a ni po osnovu objektivne odgovornosti u smislu člana 174. ZOO. Naime, tuženi je dokazao da postoje uslovi za isključenje njegove odgovornosti za štetu saglasno članu 177. ZOO.

Suprotno, tužilac u prilog svojim navodima da mu je tuženi kritičnom prilikom dao nalog da radi na čišćenju rastinja i da se iz tog razloga nalazio na terasi sa koje je pao i zadobio povrede osim gole tvrdnje nije pružio ni jedan adekvatan dokaz (i sam je bio kontradiktoran u svojim iskazima). S obzirom na to da tužilac u vreme štetnog događaja nije bio zaposlen u preduzeću tuženog, niti je dobio nalog od tuženog da radi na čišćenju rastinja iznad kuće tuženog (nije obavljao rad za tuženog), već se neodgovorno ponašao mimo naloga bivšeg poslodavca i samoinicijativno preduzeo radnje čupanja rastinja i korova, to tuženi nije bio dužan da obezbedi bezbedne uslove rada.

Suprotno navodima revizije odsustvo uzročnosti u konkretnom slučaju nužno vodi oceni o neosnovanosti zahteva za traženu naknadu nematerijalne i materijalne štete.

Osim toga, navodima revizije da je drugostepeni sud pogrešno ocenio izvedene dokaze, koji se odnose na nalaze veštaka i na saslušanje svedoka i time pogrešno primenio materijalno pravo posredno se osporava utvrđeno činjenično stanje što nije dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407.stav 2. ZPP.

Odluka o troškovima parničnog postupka doneta je pravilnom primenom odredbi člana 153. i 154. ZPP.

Kako se ni ostalim navodima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. stav 1. ZPP reviziju tužioca odbio kao neosnovanu.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić