Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića, Lidije Đukić, Branislava Bosiljkovića i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Đilas, advokat iz ..., protiv tužene BB, čiji je punomoćnik Miloš Lukić, advokat iz ..., radi utvrđenja delimične ništavosti ugovora o kreditu i sticanju bez osnova, odlučujući o reviziji tužene izjaljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž br.465/18 od 17.04.2018. godine, u sednici održanoj 24.04.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž br.465/18 od 17.04.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž br.465/18 od 17.04.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru P 1362/17 od 21.12.2017. godine, usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno da je ništava odredba člana 8. tačka 1. Ugovora o dinarskom kreditu sa deviznom klauzulom za kupovinu stambenog objekta osiguranog kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita broj: .. što je tužena dužna trpeti i priznati. Obavezana je tužena da tužiocu plati 17.561,39 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 06.12.2017. godine do isplate u roku od osam dana. Obavezana je tužena da tužiocu naknadi parnične troškove od 58.700,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Višeg suda u Somboru Gž 465/18 od 17.04.2018. godine, odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Somboru P 1362/17 od 21.12.2017. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Odlučujući o izuzetnoj dozvoljenosti revizije, u smislu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi moglada se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi propisani članom 404. stav 1. ZPP, za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj. Iako tužena ima pravo na naknadu troškova obrade kredita, u ovoj pravnoj stvari tužbeni zahtev tužioca je usvojen i utvrđeno da je ništava odredba člana 8. tačka 1. Ugovora o dinarskom kreditu sa deviznom klauzulom za kupovinu stambenog objekta osiguranog kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita koji je zaključen 07.09.2015. godine. Na osnovu Odluke o tarifama naknada banke, korisnik kredita se obavezao da po osnovu troškova obrade kreditnog zahteva i puštanja kredita u korišćenje plati banci jednokratnu naknadu u visini od 0,5% od iznosa odobrenog kredita u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS. Banka je po isplati sredstava kredita od korisnika kredita – tužioca odmah naplatila 115 evra, što je u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu NBS 13.835,34 dinara. Kako odluka u sporovima sa ovakvim tužbenim zahtevom zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno od činjenice da li je tužena (na kojoj je teret dokazivanja) dokazala opravdanost, namenu i visinu troškova koji su od tužioca, kao klijenta naplaćeni, to odluke u kojima je drugačije odlučeno o istom pravnom pitanju, ne predstavljaju nužno i različito postupanje suda u istoj pravnoj stvari. Stoga Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj radi ujednačavanja sudske prakse, te je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije, primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, a stavom 4. istog člana propisano je da se kao sporovi male vrednosti smatraju i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana. Članom 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj parnici podneta je 09.06.2017. godine, sa zahtevom za utvrđenje delimične ništavosti ugovora o kreditu za kupovinu nepokretnosti i isplate po osnovu sticanja bez osnova. Vrednost predmeta spora je 17.561,39 dinara, što prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra.

Imajući u vidu da u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da je reč o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužene nedozvoljena, na osnovu člana 479. stav 6. ZPP.

U skladu sa iznetim, a na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić