Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4115/2022
28.07.2022. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Vesne Stanković, Branke Dražić i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužioca JKP „Parking servis“ iz Vranja, koga zastupa punomoćnik Vlado Vuković, advokat iz ..., protiv tuženog Privrednog društva doo „AM-Komerc“ Vranje, koga zastupa punomoćnik Aleksandar Đorđević, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 212/21 od 08.11.2021. godine, u sednici veća održanoj 28.07.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 212/21 od 08.11.2021. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog, izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 212/21 od 08.11.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju P 1383/19 od 12.11.2020. godine, stavom prvim i drugim izreke odbijen je prigovor o apsolutnoj nenadležnosti suda i obavezan tuženi da isplati tužiocu iznos od 1.100,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 08.07.2017. godine do isplate, na ime duga po osnovu neplaćenih posebnih parking karata. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da isplati tužiocu iznos od 26.300,00 dinara na ime troškova parničnog postupka, s tim što će na iznos troškova zastupanja od 22.500,00 dinara platiti zakonsku zateznu kamatu počev od izvršnosti odluke do isplate.

Presudom Višeg suda u Vranju Gž 212/21 od 08.11.2021. godine, stavom prvim izreke odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju P 1383/19 od 12.11.2020. godine. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i razmatranja pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse (član 404. stav 1).

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 87/18 i 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna rezvija).

Vrhovni kasacioni sud je u granicama svojih ovlašćenja na osnovu člana 404. stav 1. ZPP ocenio da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana i ujednačavanja sudske prakse, kao ni novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za odluku o tužbenom zahtevu. Predmet tražene pravne zaštite je isplata duga na ime neplaćenih parking usluga, a tužbeni zahtev je usvojen sa obrazloženjem je reč o sporu radi naknade usluga javnog parkiralište za koji je nadležan sud, te da nakon isteka roka za prvo parkiranje tuženi nije uzvršio uplatu parkiranja za naredni sat, zbog čega je u obavezi da plati tužiocu dugovani iznos. Obrazloženje pobijane presuda za odluku o odbijanju prigovora apsolutne nenadležnosti suda i usvajanju tužbenog zahteva ne odstupa od sudske prakse u tumačenju i primeni materijalnog prava, dok tuženi nije priložio odgovarajuće sudske odluke kojima bi potkrepio svoje tvrdnje o neujednačenoj sudskoj praksi, tako da nisu ispunjeni zakonski uslovi koji se odnose na potrebu za novim ni ujednačenim tumačenjem prava.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.

Članom 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe sa članom 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 28.06.2018. godine, a vrednost predmeta spora iznosi 1.100,00 dinara.

Imajući u vidu da se radi o sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživnje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, pobijana drugostepena presuda doneta je u sporu male vrednosti iz člana 468. stav 1. ZPP, u kome revizija nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća – sudija

Marina Milanović,s.r.