Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović, Dobrile Strajina, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Petar Jovčić, advokat iz ..., protiv tuženog Operatora distributivnog sistema EPS Distribucija doo Vranje, Ogranak Vranje, čiji je punomoćnik Ivan Maraš, advokat iz ..., radi smetanja poseda, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Vranju Gž 246/20 od 13.04.2020. godine, u sednici održanoj dana 15.04.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Vranju Gž 246/20 od 13.04.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Vranju Gž 246/20 od 13.04.2020. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Vranju P 3310/17 od 05.03.2019. godine, prvim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je tuženi smetao tužioca u posedu prava korišćenja električne energije, na taj način što je bez prethodne opomene samovlasno isključio električnu energiju na stanu u ulici ... broj .../..., tako što je prekinuo dovod električne energije od stuba do brojila tužioca čiji je potrošački broj ..., te da se naloži tuženom da uspostavi ranije stanje na taj način što će u roku od 8 dana priključiti kablove elektroinstalacije na potrošački broj ... u ulici ... broj .../..., i da se zabrani tuženom da na ovaj ili sličan način smeta tužioca u posedu prava korišćenja električne energije, kao neosnovan. Drugim stavom izreke, ukinuta je privremena mera odobrena rešenjem Osnovnog suda u Vranju P 3310/17 od 28.12.2017. godine. Trećim stavom izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova postupka isplati iznos od 36.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti, pa do konačne isplate.

Rešenjem Višeg suda u Vranju Gž 246/20 od 13.04.2020. godine, prvim stavom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. Drugim stavom izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka, kao neosnovan.

Protiv pravnosnažnog rešenja drugostepenog suda, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/14, 87/18 i 18/20), radi potrebe razmatranja pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana i ujednačavanja sudske prakse.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Prema članu 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pravnosnažnim rešenjem odlučeno je o zahtevu tužioca za zaštitu od smetanja državine, tako što je odbijen, kao neosnovan, zahtev tužioca, uz primenu odgovarajućih odredaba materijalnog prava, Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, koji se primenjuje na tužbene zahteve u ovoj vrsti sporova, pa Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj. Navodima revizije se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, ali i na drugačije pravnosnažne odluke sa tužbenim zahtevom za zaštitu od smetanja državine, pri čemu pravnosnažna odluka drugačije sadržine dostavljena uz reviziju ne ukazuje i na drugačiji pravni stav, a pravilna primena prava u sporovima o smetanju državine zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.

Shodno napred navedenom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu isupnjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, jer iz napred iznetog sledi da u ovom predmetu nije potrebno odlučivati o reviziji radi novog tumačenja prava, radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni radi ujednačavanja sudske prakse, sa kojih razloga je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, članom 452. stav 5. ZPP, propisano je da protiv rešenja donetih u parnicama zbog smetanja državine revizija nije dozvoljena. Kako se u konkretnom slučaju revizijom pobija odluka doneta u parnici zbog smetanja državine, to je revizija tužioca nedozvoljena, jer je izjavljena protiv odluke protiv koje se po zakonu ne može izjaviti.

Sa napred navedenih razloga, primenom člana 413. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je odbio zahtev tuženog za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju, na osnovu člana 165. Zakona o parničnom postupku u vezi sa članom 153. stav 1. istog zakona, jer odgovor na reviziju nije bio nužan i neophodan za vođenje revizijskog postupka.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić