Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1566/19 od 16.05.2019. godine, stavom prvim izreke, žalba tuženog je delimično usvojena i prvostepena presuda preinačena u pobijanom usvajajućem delu i delu kojim je odlučeno o troškovima postupka, tako što je odbijen tužbeni zahtev za isplatu nematerijalne štete na ime pretrpljenog straha preko iznosa od 50.000,00 dinara do iznosa od 56.000,00 dinara (za iznos od 6.000,00 dinara) sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25.01.2019. godine do isplate, za isplatu materijalne štete na vozilu preko iznosa od 139.024,10 dinara do iznosa od 222.438,55 dinara (za iznos od 83.414,45 dinara) sa zakonskom zateznom kamatom počev od 23.10.2018. godine do dana isplate i za isplatu nakande troškova pregleda i fizikalne rehabilitacije preko iznosa od 8.000,00 dinara do iznosa od 12.800,00 dinara (za iznos od 4.800,00 dinara) sa zakonskom zateznom kamatom počev od 12.11.2012. godine do isplate, pa je obavezan tuženi da tužiocu na ime troškova postupka isplati iznos od 244.080,00 dinara (umesto dosuđenog iznosa od 394.100,00 dinara) sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, dok je prvostepena presuda u preostalom pobijanom nepreinačenom usvajajućem delu potvrđena, a žalba tuženog u preostalom delu odbijena. Stavom drugim izreke obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 23.338,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u nepreinačenom usvajajućem delu, tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP.

Primenom člana 404. stav 1. navedenog ZPP, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom, odlučeno je zahtevu za naknadu nematerijalne i materijalne štete. Odluka drugostepenog suda o osnovanosti tužbenog zahteva kao i o visini naknade materijalne i nematerijalne štete zasnovana je na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, a pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, pa ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg iteresa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka.

Smisao pravila o dozvoljenosti revizije kod preinačenja u smislu navedenog člana je da je izvršeno preinačenje na štetu revidenta, odnosno da je reviziju izjavila stranka kojoj je zbog preinačenja pravo uskraćeno ili smanjeno. U ovom slučaju, odluka je preinačena u korist revidenta – tuženog, te mu pravo nije ni uskraćeno ni smanjeno, pa iz tog razloga revizija tuženog na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete u ovoj parnici podneta je 23.12.2013. godine, a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 237.024,10 dinara.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić