U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Đorđe Bendić, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Šefketa Dolovac, advokat iz ..., radi predaje u državinu nepokretnosti, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2230/19 od 18.06.2019. godine, u sednici održanoj dana 01.07.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2230/19 od 18.06.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Sjenici P 115/17 od 11.01.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tužena obaveže da mu preda u isključivu državinu, prvi sprat porodične stambene zgrade u ... u ul. ... br..., sagrađene na kat. parceli br. .. KO ..., koji se sastoji od dve sobe, kuhinje, špajza i kupatila, oslobođen od lica i stvari. Stavom drugim izreke, tužilac je obavezan da tuženoj na ime naknade troškova postupka isplati 36.000,00 dinara u paricionom roku.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2230/19 od 18.06.2019. godine, preinačena je navedena prvostepena presuda tako što je usvojen tužbeni zahtev tužioca i tužena obavezana da mu preda u državinu prvi sprat porodične stambene zgrade u ..., opisane adrese i strukture, oslobođen od lica i stvari. Stavom drugim izreke, tužena je obavezana da tužiocu na ime naknade troškova postupka isplati 33.900,00 dinara.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, ali da nije osnovana.

Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a bez uticaja su revizijski navodi kojima se opisno ukazuje na tačku 12. citirane zakonske odredbe jer ta bitna povreda nije razlog za izjavljivanje revizije u smislu člana 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je upisan u LN .. KO ..., kao suvlasnik sa udelom od 1/3 na porodičnoj stambenoj zgradi koja se nalazi na kat. parceli br. .. iz koje traži iseljenje tužene, svoje bivše snaje. Tužena je bila u braku sa sinom tužioca sada pok. VV u periodu od 1975. do 1978. godine, a kasnije su od 1984. pa do 1995. godine, kada je on preminuo, živeli u vanbračnoj zajednici. Predmetna stambena zgrada izgrađena je u periodu nakon razvoda braka tužene i sada pok. VV, a pre nego što su zasnovali vanbračnu zajednicu, što nije ni bilo sporno među parničnim strankama. Utvrđeno je da je navedenu porodičnu stambenu zgradu izgradio tužilac uz učešće svojih sinova i da je nakon izgradnje kuće, tužilac sa njima izvršio faktičku deobu stambene zgrade koju čine tri etaže, usmenim sporazumom koji je u celosti izvršen na taj način što je jedan sprat dao sinu GG, drugi sinu DD, a ovaj stan i sprat je pripao sinu VV koji je izrazio želju da živi zajedno sa njim na istom spratu. Stara kuća koja se nalazila u neposrednoj blizini nove kuće je po tom sporazumu pripala najmlađem sinu ĐĐ. Nakon toga su tužiočevi sinovi za sebe i svoje porodice izgradili i nove objekte, pa je tako sada pok. VV sagradio stambenu zgradu u ulici ... u ..., koju su nakon njegove smrti nasledila njegova deca, EE i ŽŽ, rođeni u braku i vanbračnoj zajednici sa tuženom i ZZ – sin iz njegovog drugog braka. Posle smrti vanbračnog supruga VV, tužena je nastavila da koristi navedeni sprat i prostorije u kojem stanuje sa decom, zajedno sa tužiocem i njegovom suprugom.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da tužena kao nekadašnji bračni drug a kasnije i vanbračni partner sada pok. VV, ima pravo da nastavi da živi na spornom spratnom delu porodične stambene zgrade jer je navedeni usmeni sporazum o faktičkoj deobi ove nepokretnosti realizovan za vreme života sada pok. VV.

Pravilno je drugostepeni sud pobijanom presudom usvojio tužbeni zahtev na osnovu člana 37. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa zaključivši da tužiocu pripada tražena zaštita prava svojine u situaciji kada je utvrđeno da tužena nije učestvovala u izgradnji navedene porodične stambene zgrade, niti joj pripada pravo da nastavi sa stanovanjem po osnovu nasleđa iza smrti pok. VV, jer kao vanbračna partnerka nije njegov zakonski naslednik, što sve znači da ove prostorije drži bez pravnog osnova.

Nisu osnovani revizijski navodi tužene o pogrešnoj primeni materijalnog prava isticanjem da tužilac nije aktivno legitimisan da zahteva njeno iseljenje iz predmetnih prostorija, odnosno za predaju u posed istih jer bi to pravo pripadalo samo zakonskim naslednicima – deci njenog sada pokojnog supruga VV, obzirom na to da je tužilac aktivno legitimisan da traži zaštitu svog suvlasničkog udela na osnovu člana 43. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa, jer je upisan u javne knjige – katastar nepokretnosti kao suvlasnik navedenog stambenog objekta sa 1/3 idealnih delova, a pritom nije dokazano da je ova nepokretnost ušla u ostavinsku masu iza sada pok. VV.

Pravilno je doneta i odluka o troškovima postupka na osnovu čl.165. stav 2. u vezi članova 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP.

Iz izloženih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude na osnovu člana 414. ZPP.

Predsednik veća-sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić