Viši sud u Valjevu je, rešenjem Gž 3258/22 od 27.10.2022. godine, odbio, kao neosnovanu, žalbu protivnika predlagača i potvrdio rešenje Osnovnog suda u Valjevu R1 91/20 od 04.07.2022. godine u stavovima I, II, V i VI izreke. Stavom drugim izreke, ukinuto je rešenje Osnovnog suda u Valjevu R1 91/20 od 04.07.2022. godine u stavovima III, IV i VII izreke i u tom delu je predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv stava prvog izreke rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, protivnik predlagača je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Predlagač je dostavio odgovor na reviziju protivnika predlagača zahtevajući troškove sastava odgovora.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Na osnovu odredbe člana 420. stav 6. istog Zakona u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuje odredba ovog zakona o reviziji protiv presude.

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji protivnika predlagača propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada predlagaču za eksproprisanu nepokretnost – parcele kojima je planskim dokumentom promenjena namena iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište pre donošenja rešenja o eksproprijaciji a ta promena nije evidentirana u katastru nepokretnosti. Pobijana odluka nižestepenih sudova zasnovana je na primeni odredbe člana 88. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09... 83/18), tako što je naknada predlagača određena na osnovu tržišne vrednosti predmetne nepokretnosti, kao građevinskog zemljišta i ne odstupa od pravnog shvatanja o određivanju visine naknade za građevinsko zemljište izraženog u odlukama Vrhovnog suda i Ustavnog suda po kojima Poreska uprava vrši samo procenu tržišne vrednosti nepokretnosti, što predstavlja najniži iznos naknade za eksproprisanu nepokretnost, a ne određuje njenu tržišnu cenu, na osnovu odredbe člana 42. stav 1. Zakona o eksproprijaciji.

Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. Zakona parničnom postupku i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“, br. 25/82, 48/88, „Službeni glasnik RS“, br. 46/95... 14/22) i utvrdio da revizija protivnika predlagača nije dozvoljena.

Na osnovu odredbe člana 27. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, u postupku u kome se odlučuje o imovinskopravnim zahtevima, revizija je dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinskopravnim sporovima, ako ovim zakonom ili drugim zakonom nije drukčije određeno.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Postupak u ovom predmetu započet je predlogom za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost podnetim 29.10.2020. godine, a vrednost predmeta postupka pobijanog dela je 4.312.800,00 dinara što je dinarska protivvrednost 36.673,78 evra.

Imajući u vidu da je ovo vanparnični postupak u kom se odlučuje o imovinskopravnom zahtevu u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja predloga, sledi da revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, u vezi odredbe člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 413. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Troškovi sastava odgovora na reviziju predlagaču nisu bili potrebni na osnovu odredbe člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković