.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4124/2020
30.09.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Vesne Popović, Božidara Vujičića i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Siniša Cvetković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde i državne uprave, Visoki savet sudstva, Privredni sud u Leskovcu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Leskovcu, radi isplate, odlučujući o revioziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1814/19 od 10.03.2020. godine, u sednici od 30.09.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1814/19 od 10.03.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1814/19 od 10.03.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P 255/19 od 11.04.2019. godine, stavom prvim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se tužena obaveže da mu naknadi štetu zbog više naplaćene takse u predmetu Privrednog suda u Leskovcu Iv 1629/2017, u iznosu od 1.541,67 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 08.12.2017. godine, i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Stavom drugim izreke tužilac je obavezan da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 17.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Vranju Gž 1814/19 od 10.03.2020. godine stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke, tako što je tužilac obavezan da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 7.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.
Po oceni Vrhovnom kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za oslučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11 ......87/18). Naime, nižestepenim presudama odlučeno je o troškovima tužioca kao izvršnog poverioca na ime takse za predlog za određenje izvršenja, a revizijom se osporava pravilnost obračuna tih troškova, iz čega proizilazi da nisu ispunjeni zakonski uslovi za podnošenje posebne revizije iz odredbe člana 404. stav 1. ZPP, a zbog bitne povrede postupka posebna revizija se ne može podneti. Zato je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Tužbom od 12.02.2017. godine tužilac je tražio isplatu iznosa od 1.541,67 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.
S obzirom na navedeno, radi se o sporu male vrednosti u smislu člana 368. stav 1. ZPP, a članom 479. stav 6. ZPP propisano je da revizija u sporu male vrednosti nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 413. ZPP.
Predsednik veća-sudija
Jasminka Stanojević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
