Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ... i BB iz ..., pravnih sledbenika sada pok. tužioca VV iz ..., čiji je punomoćnik Gordana Rakočević, advokat iz ..., protiv tuženog „Phillip Morris Operations“ A.D. iz Niša, čiji je punomoćnik Nebojša Stanković, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 146/21 od 21.01.2021. godine, na sednici održanoj 26.08.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužilaca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 146/21 od 21.01.2021. godine.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova na ime odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Nišu, presudom P 2034/19 od 30.09.2020. godine, odbio je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca, kojim su tražili da se obaveže tuženi da isplati tužiocima na ime naknade štete zbog izostalog prinosa duvana u 2007. godini, iznos od 400.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana podnošenja tužbe do konačne isplate (stav prvi izreke). Odbio je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca, kojim su tražili da se obaveže tuženi da isplati tužiocima na ime naknade štete zbog neislaćene premije za duvan u listu u 2007. godini, iznos od 100.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.01.2016. godine do konačne isplate, kao i da im naknadi troškove postupka (stav drugi izreke). Obavezao je tužioce da naknade tuženom troškove parničnog postupka u iznosu od 191.400,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do konačne isplate, sve u roku od 15 dana od prijema presude pod pretnjom izvršenja, dok je odbio zahtev za veće traženje troškova (stav treći izreke).

Apelacioni sud u Nišu, presudom Gž 146/21 od 21.01.2021. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tužilaca i potvrdio presudu Osnovnog suda u Nišu P 2034/19 od 30.09.2020. godine u stavu prvom, drugom i usvajajućem delu stava trećeg izreke (stav prvi izreke). Odbio je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka (stav drugi izreke).

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužioci su izjavili reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa, ujednačenja sudske prakse i potrebe novog tumačenja prava.

Tuženi je blagovremeno podneo odgovor na reviziju tužilaca.

Apelacioni sud u Nišu, rešenjem R3 106/21 od 08.07.2021. godine, izjasnio se, da ne predlaže Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o posebnoj reviziji tužilaca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 146/21 od 21.01.2021. godine.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja na osnovu odredbe člana 401. stav 2. tačka 5, a u vezi člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 125/04, 111/09, 36/11 i 53/13 – US), koji se u konkretnoj situaciji primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 1. važećeg Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13 – US, 74/13 – US, 55/14, 87/18 i 18/20) i utvrdio da revizija tužilaca nije dozvoljena.

Tužba je podneta 25.12.2009. godine. U uvodu prvostepene presude je navedena vrednost predmeta spora u iznosu od 500.000,00 dinara, koji iznos tužioci potražuju od tuženog.

Odredbom člana 394. stav 2. ZPP je bilo propisano, da, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima kad se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima, potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 55/14, koji se primenjuje od 31.05.2014. godine), je propisano, da, revizija je dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, odnosno 100.000 evra u privrednim sporovima, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, a koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u iznosu od 40.000 evra, to revizija tužilaca nije dozvoljena na osnovu citiranih odredbi člana 394. stav 2. ZPP i člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku.

Troškovi na ime odgovora na reviziju nisu bili potrebni radi vođenja parnice, zbog čega je odbijen, kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova na ime odgovora na reviziju na osnovu odredbe člana 150. stav 1. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbi člana 404. i 161. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić