Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović, Dobrile Strajina, Branislava Bosiljkovića i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, obojice iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Miloš Gašić, advokat iz ..., protiv tuženog VV iz ..., čiji je punomoćnik Radiša Jović, advokat iz ..., radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tužilaca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2596/2020 od 13.04.2021. godine, u sednici održanoj 10.09.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2596/2020 od 13.04.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilaca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2596/2020 od 13.04.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kuršumliji P 430/19 od 26.08.2020. godine, prvim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se utvrdi da porodična stambena zgrada na kat.parceli broj ... LN ... KO ... nije bila predmet zaostavštine iza smrti pok. GG koji je bio vlasnik iste, te da se naloži tuženom da ovo prizna i trpi i da izvrši deobu zajedničkog objekta porodične stambene zgrade na kp.br. ... KO ... Drugim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se utvrdi da su tužioci postali vlasnici prizemnog dela kuće izgrađenoj na kp.br. ... KO ..., na osnovu neprekidne i savesne državine. Trećim stavom izreke, obavezani su tužioci da tuženom na ime troškova parničnog postupka solidarno isplate iznos od 85.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2596/2020 od 13.04.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i prvostepena presuda je potvrđena u stavu prvom i drugom izreke, a preinačena u stavu trećem izreke i obavezani tužioci da tuženom solidarno naknade troškove paarničnog postupka u iznosu od 102.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20).

Prema članu 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio predlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj po članu 404. ZPP, budući da su pitanja na koja se ukazuje kao sporna, vezana za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka, a pobijana drugostepena presuda je u skladu sa sudskom praksom i pravnim shvatanjima. Osim toga, revizija je usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora, dok se ukazivanjem na sticanje prava svojine održajem na spornoj nepokretnosti, u stvari osporava utvrđeno činjenično stanje i ocena izvedenih dokaza, što nije razlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, jer u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti novog tumačenja prava. Osim toga, uz reviziju nisu dostavljene odluke različite sadržine, pa nema potrebe ni za ujednačavanjem sudske prakse. Iz navedenih razloga, nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi utvrđenja prava svojine podneta je 02.04.2015. godine, a označena vrednost predmeta spora iznosi 20.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na nenovčano potraživanje, u kome označena vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužilaca nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić