U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mirko Papović, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Milovan Vujadinović, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4801/18 od 28.05.2019. godine, u sednici održanoj 15.04.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4801/18 od 28.05.2019. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi, Sudske jedinice u Žagubici P 1305/17 (2014) od 15.05.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da mu po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju 3R ../05 od 03.08.2005. godine pripada ½ dela novčanih sredstava na deviznoj štednoj knjižici kod bivše Agro banke AD koja je sada preneta kod Banke Poštanske štedionice, broj devizne partije ..., te da isti ne predstavljaju zaostavštinu sada pok.VV, biv. iz ... i da se obaveže tužena da tužiocu vrati 22.671,20 evra, koje je nezakonito podigla kod navedene banke. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova postupka plati 422.218,60 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4801/18 od 28.05.2019. godine, nakon održane rasprave, ukinuta je prvostepena presuda i delimično je usvojen zahtev tužioca i utvrđeno da tužicu po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju 3R ../05 od 03.08.2005. godine pripada ½ dela novčanih sredstava na deviznoj štednoj knjižici kod bivše Agro banke AD koja je sada preneta kod Banke Poštanske štedionice, broj devizne partije .., te da isti ne predstavljaju zaostavštinu sada pok. VV, biv. iz ... i obavezana je tužena da tužiocu vrati 5.667,80 evra koje je nezakonito podigla kod navedene banke, dok je odbijen, kao neosnovan zahtev tužioca kojim je podigla kod banke Poštanske štedionice broj devizne partije .. i obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova postupka plati 277.465,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 87/18), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom pred prvostepenim i drugostepenim sudom, VV i tužena su roditelji tužioca. Brak VV i tužene prestao je smrću VV ...2012. godine. Rešenjem Ministarstva finansija od 01.12.2004. godine VV priznato je i utvrđeno potraživanje u ukupnom iznosu od 78.889,71 evro, na ime Zajma za privredni preporod Srbije, koji iznos mu je isplaćen 09.08.2005. godine. Tužilac je, kao davalac izdržavanja sa svojim ocem VV, kao primaocem izdržavanja, zaključio Ugovor o doživotnom izdržavanju 03.08.2005. godine, prema kom ugovoru tužiocu će posle očeve smrti pripasti pokretne i nepokretne stvari bliže navedene u ovom ugovoru, kao i ½ novčanog iznosa po osnovu Zajma za privredni preporod Srbije. VV je sa svojom suprugom, tuženom, 01.11.2006. godine zaključio sporazum u pogledu dela bračne tekovine, čiji je predmet novčani iznos po osnovu Zajma za privredni preporod Srbije, prema kom sporazumu ½ iznosa predstavlja bračnu tekovinu, koja će posle smrti VV pripasti tuženoj, kao njena tekovina. VV i tužena zaključili su i ugovor o poklonu 10.11.2006. godine, a predmet ugovora o poklonu je bio devizni depozit po računima navedenim u ugovoru o poklonu u celokupnom iznosu. Rešenjem Osnovnog suda u Požarevcu, Sudske jedinice u Žagubici O ../13 od 07.10.2013. godine raspravljna je zaostavština iza pok. VV i utvrđeno je da njegovu zaostavštinu čine novčana sredstva po osnovu Zajma za privredni preporod Srbije na deviznoj štednoj knjižici kod bivše „Agro banka“ AD, sada Banka „Poštanska štedionica“ na računu broj .. od 09.09.2012. godine i za naslednika po osnovu zakona i sporazuma oglašeni su tužilac sa udelom od 2/6 i tužena sa udelom od 4/6. U tom postupku tužena je priložila sporazum od 01.11.2006. godine, sa kojih razloga je sud utvrdio da ½ novčanih sredstava ne predstavlja zaostavštinu pok. VV, već pripada tuženoj po osnovu navedenog sporazuma, a da drugu polovinu sredstava predstavlja zaostavština pok. VV, tako da je tuženoj pripala još 1/6, a tužiocu 2/6, jer se ćerka pok. VV i tužene, a sestra tužioca odrekla svog dela u korist tužioca. Tužena je 23.09.2014. godine po osnovu navedenog rešenja sa devizne knjižice podigla 22.671,20 evra, a prema izveštaju Banke „Poštanska štedionica“ na navedenom računu nalazio se iznos od 34.006,80 evra, koji iznos je preostali iznos isplaćen po osnovu Zajma za privredni preporod Srbije. VV je 27.02.2012. godine ovlastio tužioca da može raspolagati bez ikakvih ograničenja deviznom štednjom na računu kod „Agro banka“, koji je naveden u ovlašćenju, ali tužilac nije podizao sredstva sa navedenog računa.

Tužena je, kao kupac sa DO „Beljanica komerc“ iz Despotovca, kao prodavcem 13.10.2010. godine zaključila ugovor, čiji je predmet bio dvosoban stan broj .., površine 76 m2, na .. spratu, ulaz broj .., zgrada broj .. u ul. ... u ... na kp. br. .., upisane protivvrednosti, koju nepokretnost je ugovorom o poklonu zaključenim 10.01.2011. godine poklonila svojoj ćerci sa svim pokretenim stvarima u stanu i zadržala pravo plodouživanja do smrti, a predmet poklona bilo je i parking mesto, koje je tužena zadržala za svoje potrebe sve dok traje konstituisano pravo plodouživanja.

Prvostepeni sud je odbio, kao neosnovan zahtev tužioca, smatrajući da novčana sredstva na deviznoj štednoj knjižici kod Banke „Poštanska štedionica“ predstavljaju novčana sredstva stečena tokom trajanja bračne zajednice VV i tužene, roditelja tužioca, koja su isplaćena na osnovu Zajma za privredni preporod Srbije i koja su prema sporazumu od 01.11.2006. godine pripala tuženoj, posle smrti VV .

Pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je nakon održane rasprave ukinuo prvostepenu presudu i delimično usvojio zahtev tužioca.

Kod utvrđenog da je tužilac, kao davalac izdržavanja sa svojim ocem VV, kao primaocem izdržavanja, zaključio Ugovor o doživotnom izdržavanju 03.08.2005. godine, prema kom ugovoru tužiocu posle očeve smrti treba da pripadne i ½ novčanog iznosa isplaćenog po osnovu Zajma za privredni preporod Srbije i da se u vreme smrti VV, prema izveštaju Banke „Poštanska štedionica“ na njegovom računu nalazilo 34.006,80 evra, koji novčani iznos predstavlja preostali iznos isplaćen tužiočevom ocu na ime Zajma za privredni preporod Srbije, to je pravilan zaključak drugostepenog suda da novčana sredstva koja su se u vreme smrti VV nalazila na njegovom deviznom računu kod Banke „Poštanska štedionica“ u visini od 34.006,80 evra predstavljaju zajedničku imovinu VV i tužene stečene tokom trajanja njihove bračne zajednice na osnovu člana 171. Porodičnog zakona, te da s tim u vezi tužena ima pravo na ½ tih novčanih sredstava, dok na drugu polovinu ima pravo tužilac, po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju na osnovu člana 194. Zakona o nasleđivanju. S obzirom da je tužena 23.09.2014. godine sa deviznog računa podigla 22.671,20 evra, više nego što joj pripada po osnovu bračne tekovine, to je pravilno odlučio drugostepeni sud kada je delimično usvojio zahtev tužioca i obavezao tuženu da tužiocu vrati 5.667,80 evra, pravilnom primenom materijalnog prava.

Neosnovano se revizijom tužene ukazuje da drugostepeni sud nije pravilno cenio sporazum koji je zaključila sa svojim suprugom 01.11.2006. godine, prema kom sporazumu ½ iznosa isplaćenog na ime Zajma za privredni preporod Srbije predstavlja bračnu tekovinu, koja će joj pripasti posle smrti supruga, kao njena tekovina. Navodi su neosnovani, s obzirom da se kao predmet zajedničke imovine uzimaju u obzir stvari i prava koja su postojala u vreme prestanka bračne zajednice, u ovom slučaju u vreme smrti VV, a to je novčani iznos od 34.006,80 evra, kako je to pravilno zaključio drugostepeni sud, te s tim u vezi pravilno zaključio da tužena ima pravo na ½ istih, a da na drugu polovinu, koja predstavlja imovinu VV ima pravo tužilac, po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju.

Neosnovani su i navodi revizije tužene da joj je suprug poklonio novčana sredstva, odnosno devizni depozit po računima navedenim u ugovoru o poklonu. Navodi su neosnovani, s obzirom da je VV zaključio i ugovor o doživotnom izdržavanju i ugovor o poklonu, koji za predmet imaju novčana sredstva, pa kako je ugovor o doživotnom izdržavanju teretni pravni posao, a ugovor o poklonu dobročini pravni posao, to pravo na novčana sredstva ima tužilac, s obzirom da je sa VV, svojim ocem zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju.

Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić