Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, parnične stranke su preko svojih punomoćnika blagovremeno izjavile revizije i to tužilac zbog pogrešne primene materijalnog prava, na odbijajući deo tužbenog zahteva u stavu dva izreke i na troškove parničnog postupka u stavu tri izreke prvostepene presude, a tuženi zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, na usvajajući deo tužbenog zahteva u stavu prvom izreke prvostepene presude i na odluku o troškovima parničnog postupka u stavu tri izreke navedene prvostepene presude.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...55/14), pa je našao da revizije parničnih stranaka nisu osnovane.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz navedene zakonske odredbe, koje bi mogle predstavljati osnov za uvažavanje revizije, revizijom se ne ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tuženi je vlasnik placa na kome je tužilac za tuženog obavljao poslove ..., kao i različite građevinske i druge fizičke poslove preko dana, kao privremene i povremene, uz naknadu od 8.000,00 dinara do 10.000,00 dinara mesečno, a sve po osnovu usmenog ugovora o delu, shodno članu 600. ZOO, čije je postojanje i trajanje u kritičnom trenutku utvrđeno na osnovu iskaza saslušanih svedoka i parničnih stranaka. Tužilac je dana 26.09.2009. godine povređen na placu tuženog, kada se zid koji je zidao obrušio na njega i to tako što je VV, dok je utovarivačem tovario pesak u traktor, viljuškom utovarivača zakačio zid koji se obrušio na tužioca, koji je stajao pored zida i pored upozorenja da nije bezbedno da tu stoji. VV je vlasnik utovarivača – bagera i rođak tuženog, koji je tog dana uz saglasnost i po nalogu tuženog ravnao teren na placu tuženog, koji se preko svoje firme bavio na tom placu prodajom ... godinama. Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka dr. ortopedskog hirurga i veštaka psihijatrije utvrđena je dužina i intenzitet trajanja fizičkih bolova i straha koje je tužilac trpeo zbog povređivanja kritičnom prilikom.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja od strane drugostepenog suda, pravilno je drugostepeni sud zaključio da je tuženi angažovao tužioca da povremeno obavlja razne poslove za njega, uglavnom fizičke ili poslove obezbeđenja, bez zaključenog ugovora o radu, bez neposrednog nadzora i sprovođenja mera zaštite na radu; da je na placu tuženo vršen istovar i utovar peska, u konkretnom slučaju bagerom, izvođeni su građevinski radovi na podizanju zida u kome je učestvovao tužilac i obavljani su drugi poslovi oko skladištenja materijala, bez odgovarajuće organizacije posla i nadzora koji podrazumeva i sinhronizaciju u obavljanju raznih poslova, u konkretnom slučaju utovar građevinskog materijala bagerom kojim je upravljao rođak tuženog – VV, koji je te poslove obavljao na placu tuženog uz saglasnost tuženog i po njegovom nalogu i izvođenja građevinskih radova, što je za posledicu imalo navedeni štetni događaj, pa je delatnost tuženog u konkretnim okolnostima bila opasna delatnost, zbog čega je tuženi odgovoran za nastalu štetu koju je tužilac pretrpeo, shodno odredbi člana 174. i člana 205. Zakona o obligacionim odnosima, pravilno utvrđujući i da je tuženi doprineo nastanku štete sa 30%, jer ni pored upozorenja tužilac se nije sklonio na bezbedno mesto van prostora potrebnog za manipulisanje bagerom.

Iz navedenog proizilazi i po oceni Vrhovnog kasacionog suda da je drugostepeni sud pravilno utvrdio osnov odgovornosti tuženog, zbog čega su neosnovani revizijski navodi tuženog i nisu od uticaja na drugačije odlučivanje u ovoj pravnoj stvari.

Neosnovani su i revizijski navodi tužioca u odnosu na dosuđenu visinu tražene nematerijalne štete (na stav dva izreke drugostepene presude), jer je drugostepeni sud o tom delu tužbenog zahteva odlučio pravilnom primenom odredbe člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, nalazeći da tužilac ima pravo na pravičnu naknadu štete za navedene vidove, ceneći i doprinos tužioca nastaknu štete (član 192. ZOO) pri čemu je drugostepeni sud vodio računa o značaju povređenog dobra i cilju kome ta naknada služi. Tužiocu koji je pretrpeo fizičke bolove i strah pripada pravo na naknadu, a njena visina zavisi od intenziteta i vremena trajanja, što je utvrđeno veštačenjem i dosuđeni iznosi predstavljaju pravičnu naknadu prema težini trpljenja, kako bi se na taj način oštećenom pružila odgovarajuća satisfakcija.

Sa iznetih navoda neosnovani su revizijski navodi parničnih stranaka o pogrešnoj primeni materijalnog prava od strane drugostepenog suda kako u delu izreke pod stavom jedan, tako i u delu izreke pod stavom dva pobijane presude.

Odluka o troškovima parničnog postupka doneta je pravilnom primenom odredbe člana 153. i 154. ZPP, pa su i u tom delu neosnovani revizijski navodi parničnih stranaka.

Kako se razlozima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud je revizije tužioca i tuženog odbio kao neosnovane, pa je primenom odredbe člana 414. ZPP odlučio kao u izreci ove presude.

Predsednik veća-sudija,

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić