.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4128/2021
20.10.2022. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Vesne Stanković i Jelene Ivanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa Zoran Radić, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ... i VV iz ..., koje zastupa Slobodan Milutinović, advokat iz ..., radi utvrđenja prava preče kupovine i poništaja ugovora o kupoprodaji, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 850/21 od 27.04.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 20.10.2022. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 850/21 od 27.04.2021. godine.
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tužilje za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Prvim stavom izreke presude Osnovnog suda u Loznici P 899/20 od 15.01.2021. godine, ispravljene rešenjem od 12.03.2021. godine usvojen je tužbeni zahtev, pa je utvrđeno daje tužilji povređeno pravo preče kupovine katastarske parcele broj 454/7, potez „... put“ pašnjak 5. klase površine 0.18,88 ha/1888 m2/, po vrsti poljoprivredno zemljište, upisano u list nepokretnosi 2318 KO ..., te da su ništavi i bez pravnog dejstva prema tužilji ugovor o kupoprodaji nepokretnosti OPU 558-2019 od 24.04.2019. godine, zaključen između tuženog BB kao prodavca i tuženog VV kao kupca, koji je za predmet imao popisanu katastarsku parcelu prodatu po kupoprodajnoj ceni od 550 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS važećem na dan isplate i ugovor o kupoprodaji nepokretnosti OPU 1591-2019 od 25.11.2019. godine, koji je za predmet imao istu nepokretnost, zaključen između tuženih, oba ugovora potvrđena od strane javnog beležnika Milenka Mihajlovića iz Loznice. Drugim stavom izreke naloženo je tuženom VV iz ... da u roku od 15 dana od prijema presude radi ostvarenja tužiljinog prava preče kupovine istoj proda opisanu nepokretnost za iznos od 1.239.000,00 dinara po tržišnoj ceni, te da zaključi i potpiše odgovarajući kupoprodajni ugovor u pisanoj formi, potvrđen od strane javnog beležnika kao nadležnog organa, kako bi isti bio podoban za upis prava svojine u zemljišnim i drugim javnim knjigama na ime tužilje kao vlasnice, a ako to ne učini u navedenom roku ova presuda služiće kao pravni osnov za uknjižbu. Trećim stavom izreke ovlašćen je tuženi BB da iz depozita suda preuzme iznos kuporpodajne cene od 1.239.000,00 dinara. Četvrtim stavom izreke obavezani su tuženi da trpe da se tužilja na osnovu zaključenog ugovora po pravu preče kupovine na osnovu ugovora zaključenog sa tuženim BB ili po osnovu ove presude po njenoj pravnosnažnosti uknjiži kao jedini imalac prava svojine na katastarskoj parceli opisanoj u prvom stavu izreke, kao i da tužilji istu katastarsku parcelu preda u državinu praznu od lica i stvari. Petim stavom izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da sud naloži tuženom BB da radi ostvarenja prava preče kupovini tužilji proda nepokretnost opisanu u prvom stavu izreke po ceni i po uslovima iz ugovora o kupoprodaji OPU 558-2019 od 24.04.2019. godine, potvrđenom od strane javnog beležnika Milenka Mihajlović iz Loznice, te da zaključi i potpiše kupoprodajni ugovor sačinjen u pisanoj formi i potvrđen od javnog beležnika, podoban za prenos prava svojine i upis tužiljinog prava u katastar nepokretnosti, što ako ne učini, ova presuda će biti pravni osnov za uknjižbu. Šestim stavom izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da sud ovlasti tuženog BB da iz depozita suda preuzme iznos kupoprodajne cene od 550 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Sedmim stavom izreke odbačen je kao nedozvoljen predlog da se na trošak tužilje usvoji privremena mera zabrane raspolaganja nepokretnošću upisanom u prvom stavu izreke. Osmim stavom izreke obavezani su tuženi da tužilji solidarno naknade troškove parničnog postupka od 57.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Devetim stavom izreke odbijen je zahev tuženih za obavezivanje tužilje da tuženima, kao solidarnim poveriocima, naknade troškove parničnog postupka u iznosu do 127.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Prvim stavom izreke presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 850/21 od 27.04.2021. godine usvojena je žalba tuženih, a delimično je usvojena i delimično odbijena žalba tužilje pa je presuda Osnovnog suda u Loznici P 899/20 od 15.01.2021. godine, ispravljena rešenjem od 12.03.2021. godine preinačena u usvajajućem delu prvog, drugog, trećeg i četvrtog stava izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da sud utvrdi da je tužilji povređeno pravo preče kupovine nepokretnosti upisane u prvom stavu izreke prvostepene presude, a tada su ništavi i bez pravnog dejstva prema tužilji ugovori o kupoprodaji nepokretnosti OPU 558-2019 od 24.04.2019. godine i OPU 1591-2019 od 25.11.2019. godine, oba potvrđena od strane javnog beležnika Milenka Mihajlovića iz Loznice, kojima je tuženi BB tuženom VV prodao opiasnu neokretnost, zatim da se naloži tuženom BB da navedenu nepokretnost tužilji proda po ceni od 1.239.000,00 dinara kao tržišnoj ceni, da zaključi, potpiše i overi kupoprodajni ugovor podoban za prenos prava svojine u zemljišnim i drugim javnim knjigama, a ako to ne učini ova presuda će služiti kao osnov za upis prava svojine u korist tužilje na navedenoj katastarskoj parceli, te da se ovlasti tuženi da iz depozita suda preuzme iznos od 1.239.000,00 dinara, kao deponovanu tržišnu cenu i da se oba tužena obavežu da tužilji na osnovu zaključenog ugovora sa tuženim BB ili na osnovu ove presude trpe upis isključivog tužiljinog vlasništva opisanoj nepokretnosti i da istu predaju prazan od lica i stvari (alineja 1), kao i u delu odluke o troškovima postupka u stavu 8. i 9. izreke tako što je odbijen zahtev tužilje za obavezivanje tuženih kao solidarnih dužnika na naknadu troškova postupka od 100.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Drugim stavom izreke ukinuta je ožalbena presuda u sedmom stavu izreke kojim je kao nedozvoljen odbačen predlog tužilje za određivanje privremene mere zabrane tuženima raspolaganjem opisanom nepokretnošću. Trećim stavom izreke obavezana je tužilja da tuženima, kao solidarnim poveriocima, troškove žalbenog postupka naknadi u iznosu od 18.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Četvrtim stavom izreke odbijen je zahtev tužilje za dosuđenje troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, ukazujući na bitnu povredu odredaba parničnog postupka i pogrešnu primenu materijalnog prava.
Ispitujući pravilnost revizijom pobijane odluke shodno članu 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije osnovana.
Tokom postupka nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju sledi da je tuženi BB, kao vlasnik kp.br. 454/7 KO ... površine 1.888 m2, ugovorom potvrđenim od strane javnog beležnika Milenka Mihajlovića iz Loznice dana 24.04.2019. godine pod brojem OPU 558-2019, za cenu od 550 evra istu prodao tuženom VV. Po saznanju za izvršenu kupoprodaju tužilja je predlogom od 04.06.2019. godine u predmetu Osnovnog suda u Loznici 3R 401/19 pokrenula postupak za prijem u depozit iznosa od 1.239.000,00 dinara, o čemu je odlučeno rešenjem donetim dana 23.01.2020. godine. Tužilja je u cilju zaštite svog prava preče kupovine tužbom podnetom dana 21.06.2019. godine tražila utvrđenje ništavosti navedenog pravnog posla u odnosu na nju lično, kao titulara prava svojine na susednoj kp.br. 454/8 KO ..., površine 586 m2. Nakon toga, tuženi BB je protiv svog saugovarača tuženog VV dana 27.06.2019. godine podneo tužbu radi raskida ugovora o kupoprodaji zbog prekomernog oštećenja, pa je presudom zbog propuštanja Osnovnog suda u Loznici P 6060/19 od 05.09.2019. godine raskinut ugovor OPU 558-2019 od 24.04.2019. godine. Dana 25.11.2019. godine tuženi su zaključili novi ugovor o kupoprodaji iste nepokretnosti za cenu od 30.000 evra i on je potvrđen od strane istog javnog beležnika pod brojem OPU 1591-2019.
Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je utvrdio ništavost označenih ugovora zaključujući da za raskid ugovora o kupoprodaji OPU 558-2019 od 24.04.2019. godine nije bilo uslova s obzirom da je isti u pogledu ugovornih obaveza kupca i prodavca u celosti bio izvršen, te da je opisano postupanje tuženih nije bilo saglasno članu 3. stav 3. ZPP, zbog čega kao protivno prinudnim propisima, javnom poretku, pravilima morala i dobrim običajima, sud ne dozvoljava. Polazeći od toga da je tužilja dokazala da je navedenim ugovorima povređeno njeno pravo preče kupovine, prvostepeni sud je istaknuti tužbeni zahtev u pogledu svih pravnih posledica ništavosti, usvojio u celosti.
Uvažavajući žalbu tuženih drugostepeni sud je prvostepenu presudu preinačio i tužbeni zahtev kao neosnovan odbio imajući u vidu da protivno članu 10. stav 5. Zakona o prometu nepokretnosti tužilja nije istovremeno sa podnošenjem tužbe kod nadležnog suda položila iznos tržišne cene nepokretnosti i da je iznos do 1.239.000,00 dinara položen dana 21.06.2019. godine, na dan podnošenja predloga za otvaranje depozita 04.06.2019. godine predstavljao protivvrednost iznosa od 10.508,90 evra što je niže od 30.000 evra označene kupoprodajne cene u ugovoru o kupoprodaji OPU 1591-2019 zaključenog između tuženih dana 25.11.2019. godine, kao i od 15.000 evra koliko su na ročištu u predmetu Osnovnog suda u Loznici 3R 181/19 tuženi naveli da je za označenu katastarsku parcelu realno plaćeno.
Prema oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je tužbeni zahtev odbio kao neosnovan.
Članom 10. stav 1. i 2. Zakona o prometu nepokretnosti („Službeni glasnik RS“ broj 9/3...6/15), propisana je sudska zaštita prava preče kupovine u slučaju kada prodavac nepokretnosti pre prodaje istu nije prethodno ponudio titularu prava preče kupovine ili je nepokretnost prodao pod uslovima povoljnijim od ponuđenih. Članom 10. stav 5. istog zakona propisano je da je, istovremeno sa podnošenjem tužbe iz stava 1. tog člana, tužilac dužan kod nadležnog suda položiti iznos u visini tržišne vrednosti nepokretnosti na dan podnošenja tužbe.
Saglasno citiranim zakonskim odredbama, nezavisno od cene po kojoj je nepokretnost na prodaju ponuđena ili prodata, novčani iznos koji je titular prava preče kupovine dužan da istovremeno sa podnošenjem tužbe položi u depozit suda mora odgovarati tržišnoj vrednosti nepokretnosti na dan pokretanja parničnog postupka. Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da je deponovani iznos kupoprodajne cene niži od njene visine ugovorene ugovorom o kupoprodaji zaključenim između tuženih dana 25.11.2019. godine, a odredbe ugovora o kupoprodaji od 24.04.2019. godine bez uticaja su na pravilnost nižestepenih presuda, jer je isti rakinut pravosnžanom sudskom odlukom.
Protivno revizijskim navodima tužilje, iznos poreske osnovice za razrezivasnje poreza za poljoprivredno zemljište u istoj katastarskoj opštini i na lokaciji bliskoj spornoj katastarskoj parceli, kao i iznos kupoprodajne cene označene u ugovoru o kupoprodaji OPU 558-2019 od 24.04.2019. godine zaključenom između tuženih i raskinutom pravosnažnom odlukom suda, bez uticaja je na pravilnost pobijane drugostepene presude. Citranim članom 10. stav 5. Zakona o prometu nepokretnosti propisana je dužnost lica koji u sudskom postupku traži zaštitu svog prava preče kupovine da sa podnošenjem tužbe deponuje iznos tržišne vrednosti nepokretnosti, pa kako shodno članu 228. ZPP tužilja nije dokazala da je položena suma od 1.239.000,00 dinara realna cena sporne katastarske parcele, niti je shodno članu 259. u vezi sa članom 261. stav 1. ZPP na tu okolnost predložila ili uz tužbu priložila nalaz veštaka, pravilan je zaključak drugostepenog suda da se ne može smatrati da su za pružanje tražene pravne zaštite ispunjeni uslovi propisani citranom odredbom materijalnog prava.
Imajući u vidu izloženo, Vrhovni kasacioni sud je kao pravilnu prihvatio materijalnopravnu argumentaciju datu od strane drugostepenog suda, te je shodno članu 414. stav 1. ZPP, doneo odluku sadržanu u prvom stavu izreke ove presude.
Pravilnom primenom člana 153. stav 1., člana 154. i člana 163. stav 2. ZPP tužilja je obavezana na naknadu troškova prvostepenog i drugostepenog postupka.
Kako revizija tužilje nije usvojena, to je shodno članu 165. stav 1. ZPP, kao neosnovan odbijen njen zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka.
Predsednik veća-sudija
Marina Milanović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
