Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Branislava Bosiljkovića, Božidara Vujičića i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Đorđević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Visoki savet sudstva - Osnovni sud u Vranju, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pirotu Gž 986/2017 od 19.04.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 25.10.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pirotu Gž 986/2017 od 19.04.2019. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Pirotu Gž 986/2017 od 19.04.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 4997/2015 od 29.09.2015. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev i obavezana je tužena da isplati tužiocu na ime obračunate kamate iznos od 1.784,89 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 26.03.2015. godine do isplate. Stavom drugim izreke obavezena je tužena da isplati tužiocu na ime troškova parničnog postupka iznos od 21.300,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Pirotu Gž 986/2017 od 19.04.2019. godine, stavom prvim izreke preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 4997/2015 od 29.09.2015. godine tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tužena da mu isplati zakonsku zateznu kamatu na iznos od 7.000,00 dinara za period od 18.10.2012. godine kao dana donošenja rešenja o troškovima krivičnog postupka do 19.03.2014. godine kao dana isplate, u iznosu od 1.784,89 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 26.03.2015. godine do isplate, kao i zahtev tužioca za naknadu troškova postupka. Stavom drugim izreke obavezan je tužilac da tuženoj nadoknadi troškove celokupnog postupka u iznosu od 17.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema članu 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/2018 - u daljem tekstu: ZPP) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ukoliko Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti te revizije odlučuje vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Predmet spora je isplata zakonske zatezne kamate na iznos dosuđene i isplaćene nagrade na ime izvršenog veštačenja u vođenom krivičnom postupku. Prema sudskoj praksi Vrhovnog kasacionog suda, pravo na zakonsku zateznu kamatu na dosuđene troškove parničnog postupka ostvaruje se u postupku u kojem su troškovi nastali i ne može se tražiti posebnom tužbom u drugom parničnom postupku. Po analogiji i zatezna kamata na dosuđene troškove krivičnog postupka o kojima je odlučivao krivični sud, može se tražiti samo u tom krivičnom postupku, a ne i u posebnom parničnom postupku. Vrhovni kasacioni sud nalazi da činjenica da su dosuđeni troškovi veštačenja u krivičnom postupku isplaćeni tek u postupku izvršenja ne dovodi do drugačijeg odlučivanja i povoljnijeg ishoda spora za tužioca ni u slučaju da je dozvoljeno odlučivanje o reviziji u smislu člana 404. ZPP, jer kamata nije dosuđena rešenjem kojim je tužiocu kao veštaku određena naknada, budući da je nije ni tražio u krivičnom postupku. Odluka na koju se tužilac poziva u reviziji s namerom da potkrepi tvrdnju o postojanju različitih sudskih odluka i suprotnom presuđenju sudova po istom pravnom osnovu ne može biti primer za drugačiju sudsku praksu, jer se ne odnosi na istovetnu pravnu situaciju, pa zato nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu ujednačavanja sudske prakse.

U konkretnom slučaju ne postoje ni drugi razlozi predviđeni navedenom zakonskom odredbom, zbog kojih bi trebalo dozvoliti odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizija u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Pobijanom drugostepenom presudom pravnosnažno je okončan postupak u sporu male vrednosti iz člana 468. stav 1. ZPP. Prema članu 479. stav 6. istog zakona, protiv odluke drugostepenog suda (u postupku u sporu male vrednosti) revizija nije dozvoljena.

Imajući izloženo u vidu, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić