.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4131/2021
10.09.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biserke Živanović, predsednika veća, Spomenke Zarić, Vesne Subić, Dobrile Strajina i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., čiji je punomoćnik Stanoje Filipović, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Snežana Bogdanović, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1331/20 od 01.03.2021. godine, na sednici održanoj 10.09.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1331/20 od 01.03.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1331/20 od 01.03.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Loznici P 912/12 od 13.03.2020 godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da solidarno sa VV iz ..., protiv koga tužilac vodi parnicu u predmetu Osnovnog suda u Loznici P 264/2012 radi istog duga, plati – vrati tužiocu iznos od 1.214.026,50 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos počev od 04.08.2008. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova postupka isplati iznos od 12.750,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do isplate, dok je zahtev tužioca preko dosuđenog do traženog iznosa od 886.625,00 dinara sa zateznom kamatom na navedeni iznos, počev od dana izvršnosti presude do konačne isplate, na ime troškova postupka odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova postupka plati iznos od 325.185,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do isplate, dok je zahtev tužene preko dosuđenog do traženog iznosa od 658.185,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do konačne isplate na ime troškova postupka, odbijen kao neosnovan.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1331/20 od 01.03.2021. godine, stavom prvim izreke, žalba tužioca je odbijena, a žalba tužene je delimično usvojena, a delimično odbijena, pa je prvostepena presuda preinačena u delu odluke o troškovima postupka, tako što je obaveza tužene da tužiocu naknadi troškove postupka iz stava drugog izreke snižena sa dosuđenih 12.750,00 dinara, na iznos od 7.125,00 dinara, sa istom kamatom u istom roku kao po prvostepenoj presudi i odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova postupka za razliku ovih iznosa sa istom kamatom, obavezan tužilac da na ime troškova postupka tuženoj isplati pored 325.185,00 dinara dosuđenih u stavu trećem izreke presude, još iznos od 101.250,00 dinara, ukupno 426.435,00 dinara sa kamatom i u roku kao po prvostepenoj presudi, dok je potvrđena prvostepena presuda u delu odluke o tužbenom zahtevu iz stava prvog izreke i u preostalom nepreinačenom delu odluke o troškovima postupka iz stava drugog i trećeg izreke. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove žalbe u iznosu od 12.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, kako to proizlazi iz svih navoda revizije, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, radi rešavanja pravnog pitanja od opšteg interesa ili pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i zbog novog tumačenja prava (član 404. ZPP).
Tužena je podnela odgovor na reviziju.
Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud zaključuje da nisu ispunjeni uslovi za izuzetnu dozvoljenost revizije u smislu citirane odredbe člana 404. stav 1. ZPP, jer je u konkretnom slučaju revizija izjavljena zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka u pogledu primene procesnog prava iz člana 141. ZPP, kojim je regulisan pravni institut dostavljanja tužbe, rešenja o platnom nalogu, presude, rešenja protiv kog je dozvoljena posebna žalba i pravnog leka, iz kojih razloga se revizija ne može izjaviti. Navodima revizije se ne ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava, već se ukazuje na učinjenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka.
Prema tome, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje posebnoj reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. ZPP, s obzirom na to da je kao razlog za izjavljivanje posebne revizije propisana pogrešna primena materijalnog prava, a ne i bitna povreda odredaba parničnog postupka, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi duga podneta je 13.08.2012. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela je 1.214.026,50 dinara.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom postupku, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednosti 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja predloga, to je Vrhovni kasacioni sud utvrdio da je revizija tužioca nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Biserka Živanović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
