U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužilje AA iz ... i maloletne BB iz ..., čiji je zakonski zastupnik AA, a čiji je punomoćnik Vladimir Marinkov, advokat iz ..., protiv tuženih „VV“ DOO sa sedištem u ... i AD DDOR Novi Sad sa sedištem u Novom Sadu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje AA izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7925/19 od 23.01.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 02.12.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

DELIMIČNO SE USVAJA revizija tužilje AA i PREINAČUJE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž 7925/19 od 23.01.2020. godine tako što se odbija kao neosnovana žalba tuženog AD DDOR Novi Sad izjavljena protiv presude Drugog osnovnog suda u Beogradu P 4670/16 od 05.11.2018. godine u delu kojim je taj tuženi obavezan da solidarno sa tuženim „VV“ DOO ... isplati tužilji AA naknadu nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti u iznosu od 160.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 05.11.2018. godine do isplate i u tom delu POTVRĐUJE presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P 4670/16 od 05.11.2018. godine.

U preostalom se revizija ODBACUJE, kao nedozvoljena.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P 4670/16 od 05.11.2018. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda P 4670/16 od 03.09.2019. godine, delimično je usvojen je tužbeni zahtev prvotužilje AA i stavom prvim izreke su obavezani tuženi da joj na ime naknade nematerijalne štete solidarno isplate: za pretrpljene fizičke bolove iznos od 180.000,00 dinara, za pretrpljeni strah iznos od 180.000,00 dinara i za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti iznos od 160.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na te iznose počev od presuđenja do isplate; stavom drugim izreke, odbijen je njen tužbeni zahtev preko dosuđenih do traženih iznosa za pretrpljene fizičke bolove do 900.000,00 dinara, za pretrpljeni strah do 600.000,00 dinara i za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti do iznosa od 1.500.000,00 dinara; stavom šestim, obavezani su tuženi da prvotužilji solidarno isplate na ime naknade štete zbog angažovanja kućne pomoći iznos od 90.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate, a stavom sedmim izreke su obavezani da joj na ime naknade materijalne štete zbog zamene razbijenog LCD na telefonu marke „...“ isplate iznos od 200 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom od 28.04.2016. godine do isplate. Stavom trećim, četvrtim i petim izreke, odlučeno je o tužbenom zahtevu mal. BB stavom trećim izreke obavezani su tuženi da mal. tužilji solidarno isplate na ime naknade za pretrpljeni fizički bol iznos od 80.000,00 dinara i za pretrpljeni strah iznos od 70.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate; stavom četvrtim izreke odbijen je tužbeni zahtev drugotužilje preko dosuđenog do traženog iznosa za pretrpljeni fizički bol do 450.000,00 dinara i za pretrpljeni strah do iznosa 600.000,00 dinara stavom petim izreke odbijen je njen zahtev za isplatu iznosa od 500.000,00 dinara na ime duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti. Stavom osmim izreke, utvrđeno je da je tužba povučena u odnosu na tuženog GG. Stavom devetim izreke, obavezani su tuženi da tužiljama na ime troškova parničnog postupka solidarno isplate iznos od 395.925,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 7925/19 od 23.01.2020. godine, odlučeno je o žalbama tužilja i tuženog AD DDOR Novi Sad, tako da navedena prvostepena presuda preinačena i obavezani su tuženi da solidarno isplate tužilji AA na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljeni strah iznos od još 170.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, a odbijen je njen zahteva u pogledu naknade za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti prema tuženom AD DDOR Novi Sad, za isplatu iznosa od 160.000,00 sa kamatom od presuđenja. U preostalom o naknadama nematerijalne štete tužilji AA i naknadi materijalne štete za pomoć u kući, potvrđena je prvostepena presuda u odnosu na tuženog AD DDOR Novi Sad i potvrđena je u odbijajućem delu o tužbenom zahtevu AA. Presudom drugostepenog suda ukinuta je prvostepena presuda u stavu trećem izreke u odnosu na tuženog AD DDOR Novi Sad i stavu četvrtom izreke, kojima je odlučeno o tužbenom zahtevu mal. BB, u stavu sedmom izreke kojim je usvojen zahtev AA za isplatu naknade štete za naočare u odnosu na tuženog AD DDOR Novi Sad i stavu devetom izreke kojim je odlučeno o troškovima postupka i predmet u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja AA je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je našao da je na osnovu člana 403. stav 2. tač.2 Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11 ...18/20) revizija tužilje AA dozvoljena protiv drugostepene presude u delu kojim je taj sud preinačio prvostepenu presudu i odbio njen zahtev u pogledu naknade za duševne bolove prema tuženom AD DDOR Novi Sad. Prema članu 403. stav 3. ZPP, u preostalom je revizija nedozvoljena jer vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude niža od dinarske protivrednosti 40.000 eura po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Ispitujući pobijanu presudu u granicama propisanog u članu 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija osnovano ukazala na pogrešnu primenu materijalnog prava od strane drugostepenog suda kod odlučivanja o visini tužilji pripadajuće naknade za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja AA je povređena 28.04.2016. godine od naleta autobusa na pešačkom prelazu. Tada je bila u sedmom mesecu trudnoće. Sa njom je bila ćerka mal. BB. Pri naletu autobusa, tužilja je pala i osetila jake bolove od stomaka naniže. Obe tužilje su prevežene kolima Hitne pomoći, u dva odvojena vozila. Mal. BB je prevežena u Urgentni centar, imala je ogrebotinu, bila je ugruvana i uplašena. Tužilja je zadobila je prelom pubične kosti. Oko 19,00 časova tužilji je saopšteno da je trudnoća u redu. Zadržana je na bolničkom lečenju. Sve do porođaja tužilja je strepela, bila je pod stresom i primala različite terapije. Porođaj je obavljen carskim rezom .. .2016. godine na Odeljenju visoko rizične trudnoće u GAK. Nakon porođaja, .. .2016. godine izašla je iz bolnice, koristila je štake, a predloženo banjsko lečenje tada nije mogla da koristi , svesna da kao majka ima nezamenjivu ulogu za novorođenče i drugo dvoje svoje dece, mal. BB koja je imala ... godine i mal DD od ... .

Putem veštačenja utvrđene su činjenice o intenzitetu i trajanju pretrpljenog straha, fizičkih bolova i umanjenja životne aktivnosti tužilje AA, kao vidova nematerijalne štete prouzrokovanih u opisanom saobraćajnom udesu.

Zbog neposredne opasnosti u kojoj se našla, tužilja je doživela primarni strah jakog intenziteta u trajanju od 2 minuta, zatim sekundarni strah u vidu zabrinutosti za posledice sopstvenog i povređivanja deteta, te u daljem osećala strepnju za ishod lečenja u trudnoći, posebno jakog intenziteta do porođaja, a nakon porođaja srednjeg intenziteta još oko dve nedelje i lakšeg intenziteta oko dve nedelje.

Kao posledice povrede koju je zadobila, tužilja je trpela bolove jakog intenziteta od trenutka povređivanja do primene lekova protiv bolova, zatim bolove srednjeg intenziteta u narednih nedelju dana, u daljem bolove slabijeg intenziteta tokom perioda mirovanja radi zaceljivanja preloma do planiranog carskog reza , nakon porođaja opet bolove srednjeg intenziteta u trajanju dva do tri dana. Nakon toga stalni bolovi se gube, a ostali su povremeni i slabog intenziteta bolovi do potpunog zaceljivanja preloma (do deset nedelja posle porođaja). Bolovi u predelu pubične kosti tužilja oseća i pred ciklus, uz to bolovi se javljaju i posle dužeg šetanja i sedenja, a pri penjanju uz stepenice gubi oslonac na desnoj nozi. Sve su to manifestacije koje smetaju funkcionisanju, a prethodno ih nije bilo.

Prema prihvaćenoj oceni veštaka, umanjenje životne aktivnosti kod tužilje AA je od povređivanja do zaceljivanja preloma pubične kosti (do deset nedelja nakon povrede) iznosilo 10%.

Zbog posledica povrede, tužilja nije bila u mogućnosti da obavlja poslove u domaćinstvu i oko dece. Za vreme trajanja takvih okolnostima angažovana je kućna pomoćnica, uz izdatke čija je visina utvrđena i dosuđena tužilji kao naknada materijalne štete.

Dana 14.06.2016. godine, tuženi DDOR Novi Sad je u korist tužilje AA u vansudskom postupku isplatio iznos od 260.000,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete, i to za pretrpljene fizičke bolove iznos od 90.000,00 dinara, za pretrpljeni strah iznos od 90.000,00 dinara i za umanjenje životne aktivnosti od 5% iznos od 80.000,00 dinara.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom članova 154., 155., 940. i 941. ZOO, zaključio da su tuženi odgovorni za štetu, zbog toga što je autobus kojim je upravljao sada pok. GG i kojim je prouzrokovana šteta, u vlasništvu prvotuženog, a osiguran je bio od odgovornosti za štetu kod drugotuženog. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, prvostepeni sud je primenom člana 200. ZOO obavezao tužene da solidarno prvotužilji AA isplate za pretrpljene fizičke bolove iznos od 180.000,00 dinara, za pretrpljeni strah iznos od 180.000,00 dinara i za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti iznos od 160.000,00 dinara.

Drugostepeni sud je smatrao da je prvotužilji isplatom u vansudskom postupku naknade u iznosu od 80.000,00 dinara za duševne bolove, pružena odgovarajuća satisfakcija, jer je umanjenje životne aktivnosti kod nje bilo privremenog karaktera, utvrđenog intenziteta i ograničenog trajanja, te je sa tog razloga prema drugotuženom odbio tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti. Naknadu za pretrpljeni strah, drugostepeni sud je povisio, usvajanjem zahteva prvotužilje za iznos od još 170.000,00 dinara.

Odredbom člana 200. stav 2. ZOO propisano je da će sud prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, kao i visini njene naknade, voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom.

Prema stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, utvrđene okolnosti slučaja opravdavaju dosudu naknade za duševne bolove zbog opisanog umanjenja životne aktivnosti tužilje AA, upravo u iznosu koji je određen presudom prvostepenog suda, u skladu sa kriterijumima propisanim u članu 200. Zakona o obligacionim odnosima. Neprihvatljiv je zaključak drugostepenog suda da tužilja ne ostvaruje pravo na naknadu za ovaj vid štete u iznosu većem od isplaćenog u mirnom postupku (80.000,00 dinara). Imajući u vidu činjenice koje su utvrđene o ograničenjima u životnim aktivnostima tužilje u višemesečnom trajanju, kao izvora duševnih bolova trpljenih u periodu trudnoće i postporođajnom stanju, naročite osetljivosti a na strani tužilje i nemoći da obavlja fizičke aktivnosti, pod okolnostima da mora da miruje zbog preloma pubične kosti, zatim da se kreće uz pomoć štaka i nužno koristi uslugama drugih lica u postporođajnom periodu, kao i da i dalje trpi izvesna ograničenja u aktivnostima koja ranije nije imala, po oceni revizijskog suda opravdano je tražena i prvostepenom presudom dosuđena naknada za duševne bolove zbog utvrđenih ograničenja u životnim aktivnostima u iznosu od 160.000,00 dinara. Po visini ona ne pogoduje težnjama koje nisu spojive za svrhom novčane naknade nematerijalne štete. Uzevši u obzir isplatu u vansudskom postupku, dosudom adekvatnih iznosa naknada, prvotužilji se pruža pravično zadovoljenje.

Iz navedenih razloga, primenom člana 416. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u prvom stavu izreke, te primenom člana 413. istog zakona, odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić