.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4140/2020
30.09.2020. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Rade Zatezalo, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, čiji je zakonski zastupnik Vojno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4248/2019 od 15.11.2019. godine, u sednici veća održanoj 30.09.2020. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4248/2019 od 15.11.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Novom Sadu P 211/19 od 03.06.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede načela jednakih prava i obaveza prouzrokovanih diskriminacijom koja je utvrđena pravnosnažnom presudom Višeg suda u Novom Sadu P 461/2017 od 02.02.2018. godine isplati iznos od 150.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 6.000,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4248/19 od 15.11.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena je prvostepena presuda dok je stavom drugim izreke odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude drugostepenog suda tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitijući pobijanu odluku primenom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14 i 87/18), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužioca nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. sav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju na kom je zasnovana pobijana odluka, pravnosnažnom presudom Višeg suda u Novom Sadu P 461/17 od 02.02.2018. godine, utvrđeno je da je Zaključkom Vlade Republike Srbije br. 401-161/2008 od 17.01.2008. godine, kojim su dozvoljena sredstva radi isplate novčane pomoći ratnim vojnim rezervistima sa prebivalištem na teritoriji sedam nerazvijenih opština (Kuršumlija, Blace, Bojnik, Lebane, Žitorađa, Doljevac i Prokuplje) povređeno načelo jednakih prava i obaveza, čime je izvršena diskriminacija na osnovu mesta prebivališta tužioca kao rezerviste sa teritorije Opštine Jagodina, a koja nije navedena u Zaključku vlade RS br. 401-161/2008 od 17.01.2008. godine. Tužbu radi naknade nematerijalne štete zbog diskriminacije tužilac je podneo 11.01.2019. godine.
Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo i to član 376 stav 1. i 2. ZOO kada su odbili zahtev tužioca za naknadu nematerijalne štete po osnovu diskriminacije zbog zastarelosti potraživanja.
Prema zaključku Vrhovnog kasacionog suda od 14.11.2017. godine, tužba za utvrđenje postojanja diskriminacije ne zastareva, potraživanje radi naknade štete (materijalne i nematerijalne) zastareva u rokovima iz člana 376. ZOO, kao i da rok zastarelosti zahteva za naknadu štete po osnovu diskriminacije, počinje da teče od momenta donošenja Zaključka Vlade RS od 17.01.2008. godine.
Članom 376. stav 1. ZOO, propisano je da potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od kad je oštećenik doznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo, a u svakom slučaju ovo potraživanje zastareva za pet godina od kad je šteta nastala (stav 2.).
Imajući u vidu da je šteta nastala donošenjem Zaključka Vlade RS od 17.01.2008. godine, a da je tužba za naknadu štete podneta sudu 11.01.2019. godine, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je potraživanje tužioca zastarelo, jer je protekao subjektivni rok od saznanja za štetu i učinioca, kao i objektivni rok od nastale štete odnosno od učinjene diskriminacije izvršene donošenjem Zaključka Vlade RS od 17.01.2008. godine.
Neosnovani su revizijski navodi u kojima se ističe da se rokovi zastarelosti u vezi naknade nematerijalne štete u konkretnom slučaju računaju od momenta kada je utvrđena diskriminacija. Podnošenje tužbe za utvrđenje, kao u ovom slučaju, ne zastareva, ali novčana obaveza podleže zastarelosti. U konkretnom slučaju izvor novčane obaveze je štetna radnja a ona se dogodila, ne kada je sud utvrdio štetnu radnju, nego kada je ona u stvarnosti izvršena. S toga i potraživanje radi naknade nematerijalne štete po osnovu diskriminacije zastareva u rokovima iz člana 376. ZOO, dok rok zastarelosti zahteva za naknadu štete po istom osnovu počinje da teče od momenta donošenja Zaključka Vlade RS od 17.01.2008. godine.
Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Vesna Popović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
