.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4140/2022
22.02.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Mirjane Andrijašević i Vesne Subić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Jovica Despotović, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Putevi Srbije“, Beograd, čiji je punomoćnik Branislav Popovac, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti sporazuma o naknadi za eksproprisano zemljište i isplate naknade, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 23/21 od 22.11.2021. godine, u sednici održanoj 22.02.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 23/21 od 22.11.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 23/21 od 22.11.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P 694/17 od 27.11.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan prigovor tuženog o apsolutnoj nenadležnosti suda. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da je ništav Sporazum o naknadi za eksproprisano poljoprivredno zemljište broj 465-655/11-07 od 03.04.2012. godine, zaključen kod Sekretarijata za urbanizam i imovinskopravne poslove grada Vranja, između tužioca i tuženog, kojim je određena visina naknade za eksproprisano zemljište, jer je u suprotnosti sa prinudim propisima i javnim poretkom. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu isplati razliku između isplaćene naknade za poljoprivredno zemljište do pripadajuće naknade za preuzeto gradsko građevinsko zemljište za kat.parcelu .. upisanu u LN br. .. KO ... u iznosu od 182.245,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 10.09.2020. godine pa do konačne isplate, dok je odbijen tužbeni zahtev za traženu zakonsku zateznu kamatu na dosuđeni iznos počev od 20.04.2012. godine pa do 10.09.2020. godine, kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu isplati na ime troškova parničnog postupka 123.924,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude pa do konačne isplate.
Presudom Višeg suda u Vranju Gž 23/21 od 22.11.2021. godine, odbijena je žalba tuženog i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom, drugom, obavezujućem delu stava trećeg i u stavu četvrtom izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da se posebna revizija može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija (stav 2).
Predmet tražene pravne zaštite o kom je odlučeno pobijanom odlukom je naknada za faktički izuzeto zemljište. Prilikom odlučivanja o pasivnoj legitimaciji tuženog, pobijanom odlukom je usvojen tužbeni zahtev, te je tuženi obavezan da tužiocu plati naknadu, uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od primene prava izraženog u odlukama Vrhovnog kasacionog suda, zasnovanim na činjeničnom stanju kao u ovoj parnici. Pravnosnažne odluke drugostepenih sudova, kojima je drugačije odlučeno o istom pravnom pitanju, a na koje se tuženi poziva u reviziji, bez uticaja su na drugačije odlučivanje, jer odluka u sporovima sa ovakvim tužbenim zahtevom zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, te se ne može govoriti o različitom postupanju sudova u istoj pravnoj stvari. Imajući ovo u vidu, proizlazi da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi utvrđenja ništavosti i isplate podneta je 06.03.2017. godine, vrednost predmeta spora je 182.245,00 dinara.
Kako vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Dobrila Strajina s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
