.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4141/2019
08.07.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Popović, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Kragujevca, koga zastupa Gradski pravobranilac i tuženog „Progres“ d.o.o. Kragujevac, čiji je punomoćnik Aleksandar Busarac, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4000/2018 od 03.07.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 08.07.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4000/2018 od 03.07.2018. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4000/2018 od 03.07.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P 2810/2017 od 12.02.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se tuženi obavežu da tužilji na ime naknade štete po osnovu eksploatacije kamena na njenoj parceli, solidarno isplate iznos od 352.128,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 17.12.2008. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženima na ime troškova postupka isplati iznos od 195.000,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4000/2018 od 03.07.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena je prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, pozivajući se na član 404. Zakona o parničnom postupku.
Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/11...87/18), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o pravu tužilje i odbijen je tužbeni zahtev kao neosnovan. Nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo nalazeći da kamen sa parcele tužilje predstavlja nemetaličke mineralne sirovine koje čine prirodno bogatstvo, tako da njegova eksploatacija ne može biti osnov za naknadu štete u visini vrednosti eksploatisane rude, što je u skladu sa Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima („Sl. glasnik RS“, br. 101/15...95/18).
Pravilna primena materijalnog prava u ovom i sličnim sporovima, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja, od opštih interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnoj pravnoj stvari nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje, kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP („Sl. glasnik RS“, br. 72/11...87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije, na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 31.12.2008. godine. Prvostepena presuda je doneta 12.02.2018. godine. Drugostepena presuda je doneta 03.07.2018. godine Vrednost pobijanog dela predmeta spora je 352.128,00 dinara, što na dan podnošenja tužbe predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi graničnu vrednost za dozvoljenost revizije, dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Božidar Vujičić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
