.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 415/2022
18.02.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., kao pravnog sledbenika pokojne BB, bišve iz ..., čiji je punomoćnik Đorđe Ivanišević, advokat iz ..., protiv tuženog VV iz ..., čiji je punomoćnik Dobrica Lazić, advokat iz ... – ..., tužene GG iz ..., kao pravne sledbenice pokojnog DD, tuženih ĐĐ iz ... i EE iz ..., kao pravnih sledbenika tužene pokojne ŽŽ, pravne sledbenice pokojnog DD i tuženih ZZ iz ... i II iz ..., radi utvrđenja svojine, odlučujući o reviziji tuženog VV, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4163/18 od 13.06.2018. godine, u sednici održanoj 18.02.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog VV iz ... izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4163/18 od 13.06.2018. godine.
ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 1009/17 od 26.01.2018. godine, ispravljenom rešenjem od 09.05.2018. godine, stavom prvim izreke dozvoljeno je preinačenje tužbe iz podneska tužilje od 28.01.2014. godine, ispravljenom na ročištu od 06.06.2017. godine. Stavom drugim izreke odbijen je predlog za prekid postupka do pravnosnažnog okončanja postupka u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu O.br. 10183/14. Stavom trećim izreke utvrđeno je da je tužilja vanknjižni vlasnik prizemne kuće površine 68m2, postojeće na kat.parc. .../..., upisanoj u list nepokretnosti br. ... KO ..., što su tuženi dužni da priznaju i trpe. Stavom četvrtim izreke je utvrđeno da je tužilja nosilac prava korišćenja sa ¼ idealnih delova na katastarskim parcelama navedenim u izreci, površine za svaku parcelu navedene u izreci, upisanim u list nepokretnosti br. ... KO ..., te da se na osnovu prvostepene presude tužilja može uknjižiti kao sukorisnik na navedenim delovima predmetnih nepokretnosti, što je tuženi VV dužan da prizna i trpi, dok je stavom petim izreke odbijen je zahtev tužilje za utvrđenje prava korišćenja na navedenim nepokretnostima u prethodnom stavu izreke u odnosu na tužene GG, ĐĐ, EE, ZZ i II. Stavom šestim izreke tužba je odbačena u delu kojim je traženo utvrđenje da je tužilja vanknjižni vlasnik pomoćnog objekta (letnje kuhinje i ostave) površine 21 m2, postojećeg na kat. parcelama navedenim u tom stavu izreke, upisanim u list nepokretnosti br. ... KO ..., što bi tuženi bili dužni da priznaju i trpe, brisanjem tuženog VV kao korisnika sa ¼ na kat. parcelama navedenim u četvrtom i šestom stavu izreke presude. Stavom sedmim izreke odbijen je zahtev tuženog VV za obezbeđenje parničnih troškova od strane tužilje, a stavom osmim izreke obavezan je tuženi VV da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 508.050,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4163/18 od 13.06.2018. godine, odbijena je žalba tuženog VV i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 1009/17 od 26.01.2018. godine, ispravljena rešenjem istog suda od 09.05.2018. godine u stavu prvom, drugom, trećem, četvrtom i osmom izreke.
Protiv prvnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi VV je blagovremeno podneo reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, i pogrešne primene materijalnog prava, prema odredbi člana 395. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 125/04, 111/09), koji je u reviziji pogrešno označen kao član 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20).
Tužilja je podnela odgovor na reviziju tuženog.
Apelacioni sud u Beogradu rešenjem R3 15/21 od 15.09.2021. godine, nije predložio Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o reviziji tuženog VV izjavljenoj protiv presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž 4163/18 od 13.06.2018. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj reviziji.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11), u vezi člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 55/14), Vrhoni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema prelaznoj odredbi člana 23. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 55/14), postupak koji je započet po Zakonu o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11), a koji nije okončan pre stupanja na snagu ovog zakona, sprovešće se po odredbama ovog zakona. S obzirom da je u konketnom slučaju postupak započet pre 01.02.2012. godine, kao dana stupanja na snagu važećeg ZPP, primenjuju se odredbe ranijeg ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09). Jedini izuzetak od primene ovog pravila sadržan je u članu 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 55/14, koja se odnosi na novčanu graničnu vrednost za ocenu dozvoljenosti revizije. Prema navedenoj odredbi revizija je dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra odnosno 100.000 evra u privrednim sporovima po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, a koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona (31.05.2014. godine).
Tužba radi utvrđenja prava svojine podneta je 19.02.2008. godine i kao vrednost predmeta spora u tužbi je označen iznos od 100.000,00 dinara. Pre početka raspravljanja o glavnoj stvari, na ročištu od 09.02.2009. godine, tužilac je kao vrednost predmeta označio iznos od 3.200.000,00 dinara koju je sud prihvatio, a taj iznos predstavlja dinarsku protivvrednost od 38.352,70 evra (na dan podnošenja tužbe 1 evro je vredeo 83,4361 dinar). Drugostepena presuda protiv koje je revizija izjavljena doneta je 13.06.2018. godine.
S obzirom da vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
U konkretnoj situaciji ceneći sve okolnosti troškovi na ime odgovora na reviziju nisu bili potrebni radi vođenja parnice, zbog čega je odbijen kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova odgovora na reviziju, shodno članu 154. stav 1. ZPP, pa je odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
