Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Biserke Živanović i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Saša Petrović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo pravde, Privredni sud u Kragujevcu, čiji je zastupnik Državno pravobranilaštvo - Odeljenje u Kragujevcu, radi novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Gž rr 159/19 od 28.01.2020. godine, u sednici održanoj 25.11.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Gž rr 159/19 od 28.01.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Gž rr 159/19 od 28.01.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu Prr 1661/18 od 21.01.2019. godine, koja je ispravljena rešenjima istog suda Prr 1661/18 od 07.08.2019. godine i 30.08.2019. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da tužiocu plati na ime novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku 500 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca za razliku od ukupno potraživanog iznosa od 2.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, do iznosa dosuđenog stavom prvim izreke ove presude. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da tužiocu plati 30.000,00 dinara na ime troškova nastalih pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu R4 St 1100/18 na ime troškova angažovanja advokata radi sastavljanja prigovora radi ubrzavanja postupka sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka plati 13.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Višeg suda u Kragujevcu Gž rr 159/19 od 28.01.2020. godine, usvojena je žalba tužioca, pa je preinačena presuda Osnovnog suda u Kragujevcu Prr 1661/18 od 21.01.2019. godine, koja je ispravljena rešenjima istog suda Prr 1661/18 od 07.08.2019. godine i 30.08.2019. godine u stavu drugom izreke, tako što je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu plati na ime novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku pored iznosa dosuđenog izrekom stavom prvim osporene presude još 400 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Odbijen je deo tužbenog zahteva tužioca za razliku od ukupno dosuđenog iznosa od 900 evra do potraživanog iznosa od 2.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavu trećem izreke. Obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove žalbenog postupka od 12.000,00 dinara u roku od osam dana od prijema pismenog otpravka presude.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP, radi razmatranja pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse i radi novog tumačenja prava.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 87/18), propisano je da posebna revizija može da se izjavi zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužioca za novčano obeštećenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, što je utvrđeno rešenjem Privrednog suda u Kragujevcu R4 St 1099/18 od 04.06.2018. godine u predmetu Privrednog suda u Kragujevcu St 18/10. O pravu tužioca za novčano obeštećenje i visini novčanog obeštećenja drugostepeni sud je odlučio primenom člana 30. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. Kako se visina novčanog obeštećenja, određuje prema činjenicama i okolnostima u svakom konkretnom slučaju, Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi propisani članom 404. stav 1. ZPP, ceneći da nema potrebe za odlučivanjem o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, radi razmatranja pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao i novog tumačenja člana 30. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. U reviziji tužilac ukazuje na neujednačenu sudsku praksu u pogledu odlučivanja o visini naknade za novčano obeštećenje, međutim uz reviziju ne prilaže pravnosnažne presude kojima je u identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji doneta drugačija odluka i zato nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji radi ujednačavanja sudske prakse.

Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije, primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj parnici podneta je 30.11.2018. godine sa zahtevom za novčano obeštećenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku od 2.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, kao i isplate 30.000,00 dinara na ime troškova nastalih pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu R4 St 1100/18, a tužiocu je dosuđena naknada na ime novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku od 900 evra u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Članom 27. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je da nezavisno od vrste i visine tužbenog zahteva, u postupku pred sudom shodno se primenjuju odredbe o sporovima male vrednosti iz zakona kojim se uređuje parnični postupak (stav 1), i da revizija nije dozvoljena (stav 3).

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Imajući u vidu da u postupku po tužbi za novčano obeštećenje revizija nije dozvoljena u smislu člana 27. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, to je Vrhovni kasacioni sud doneo odluku kao u stavu drugom izreke na osnovu člana 413. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić