Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na članova 404. i 403. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije tužioca izjavljenoj protiv pravnosnažne odluke donete u drugom stepenu u potvrđujućem delu kojim je odlučeno o kamati (stav prvi), Vrhovni kasacioni sud je našao da nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj jer je odluka o kamati doneta pravilnom primenom materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom kao u ovoj pravnoj stvari, a tiče se primene odredaba člana 85. i 93. Zakona o stečaju, pa u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Osim toga, presude nižestepenih sudova ne odstupaju od zaključka Vrhovnog kasacionog suda Spp. 6/2016 od 02.11.2018. godine, dopunjenog na sednici Građanskog odeljenja od 27.09.2019. godine, u pogledu zakonske zatezne kamate na potraživanja utvrđena pravnosnažnim presudama protiv dužnika – društvenih preduzeća u stečaju, koja se obračunava do dana otvaranja stečajnog postupka.

Revizija nije dozvoljena ni kao redovna.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom članu 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Revizijom se pobija pravnosnažna odluka u delu kojim je odlučeno o kamati na iznos glavnog duga, odnosno o periodu za koji tužilac ima pravo na ovo potraživanje.

Odredbom člana 28. Zakona o parničnom postupku propisano je da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1), da kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2).

U konkretnom slučaju, revizija je izjavljena protiv odluke u delu kojim je odlučeno o kamati na glavni dug (periodu za koji teče kamata), dakle protiv dela presude kojim je odlučeno o sporednom traženju tužioca koje ne čini njeno glavno potraživanje, to je i revizija tužioca nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u preostalom delu, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP i da je osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen u ZZ Grdelica nad kojom je otvoren stečajni postupak, koji se vodi pod poslovnim brojem St 95/10 pred Privrednim sudom u Leskovcu. U postupku stečaja, tužilac je prijavio potraživanje prema stečajnom dužniku iz radnog odnosa koji je nakon preračuna kamate po odluci Ustavnog suda Srbije priznat u iznosu od 2.099.126,42 dinara od čega u prvom isplatnom redu iznos od 210.506,01 dinara (po osnovu glavnog duga 199.976,00 dinara i po osnovu obračunate kamate 10.530,01 dinara) u trećem isplatom redu iznos od 1.888.620,41 dinara. Tužiocu je iz sredstava Fonda solidarnosti dana 26.12.2013. godine po osnovu priznatog potraživanja u prvom isplatom redu isplaćen iznos od 180.320,00 dinara, tako da je tužiocu po osnovu pravnosnažne presude Osnovnog suda u Leskovcu P1 2261/10 od 16.06.2010. godine ostalo ukupno priznato potraživanje od 1.888.620,41 dinar razvrstan u treći isplatni red i deo neisplaćenog potraživanja od 30.186,01 dinara u prvom isplatnom redu. U konačnom, tužiocu je ostalo neisplaćeno potraživanje u ukupnom iznosu od 1.918.806,42 dinara od čega na ime glavnog duga iznos od 1.235.025,01 dinara, po osnovu obračunate kamate iznos od 665.781,41 dinara i po osnovu troškova iznos od 18.000,00 dinara. Rešenjem Privrednog suda u Leskovcu R4 St 284/16 od 26.05.2016. godine utvrđeno je da je tužiocu predlagaču u stečajnom postupku, koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St 95/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava RS i naloženo postupajućem sudiji da preduzme sve mere kako bi se stečajni postupak okončao u što kraćem roku.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je tužilac pretrpeo imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku jer više godina nije uspeo da ostvari svoje pravo koje je za njega od egzistencijalnog značaja (pravo na zaradu), kao i da postoji uzročno-posledična veza između nepravilnog rada suda i nastale štete zbog toga je na osnovu članova 32. i 35. Ustava RS, člana 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima i članova 26. i 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku usvojio tužbeni zahev.

Po oceni drugostepenog suda, tužilac nije dokazao osnov odgovornosti tužene jer tužena odgovara samo za dug protiv preduzeća koje posluje sa većinskim društvenim odnosno državnim kapitalom. Kako u konkretnom slučaju po oceni ovog suda, tužilac, na kome je teret dokazivanja nije dokazao da je Zemljoradnička zadruga Grdelica u kojoj je bio zaposlen i nad kojom je otvoren stečajni postupak poslovala sa većinskim državnim odnosno društvenim kapitalom, preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev.

Osnovano se u reviziji ukazuje da je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Osnov odgovornosti države u konkretnom slučaju proizlazi iz utvrđenja da li je stečajni dužnik bio u većinskom državnom odnosno društvenom kapitalu. Kod izvedenog dokaza pred prvostepenim sudom - izjašnjenja stečajnog upravnika prema kom je 90% navedenih objekata u državnoj svojini a da je stečajni dužnik korisnik koji koristi preko 200 hektara državnog zemljišta, (uglavnom šumsko zemljište koje se redovno obilazi i čuva od bespravne seče), nije jasno kako je drugostepeni sud bez nesumnjivog utvrđenja da li je stečajni dužnik bio u većinskom društvenom kapitalu, i bez uvida u APR, zaključio da to nije slučaj. Zbog toga je drugostepena presuda ukinuta i predmet vraćen istom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će imati u vidu primedbe iz ovog rešenja i pošto na nesumnjiv način utvrdi da li je stečajni dužnik bio ili ne u većinskom društvenom kapitalu, doneti novu odluku.

Na osnovu člana 416. stav 1. ZPP odlučeno je kao u trećem stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić