U postupku donošenja pobijane presude nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su zaključile brak 03.03.2001. godine, iz kog braka imaju dvoje dece, punoletnog sina GG i mal. ćerku VV, rođenu ... godine. Tokom bračne zajednice parnične stranke su sa decom živele u ..., u kući tužioca, u kojoj tužena sa decom živi i danas. Zajednica života parničnih stranaka prestala je tokom 2021. godine. Tužilac je na privremenom radu u ... . Dok je boravio u Srbiji tužilac je obavljao poslove ..., ... i ... i ... . U ..., gde i danas boravi, tužilac obavlja razne poslove i mesečno zarađuje 800 do 900 evra. Troškove stanovanja nema, budući da živi kod prijatelja. U međuvremenu je oboleo i operisan je od karcinom ... . Sem kuće u ..., u kojoj žive tužena i njihovo dvoje zajedničke dece, drugu imovinu ne poseduje. Tužena je zaposlena kao ... i mesečno zarađuje 45.000,00 dinara, a roditelji je finansijski pomažu sa 60.000,00 dinara mesečno; ne poseduje nepokretnosti na svoje ime. Mal. VV ima ... godina i učenica je ... godine ... srednje škole i privatne srednje ... škole u ... koju pohađa vanredno, a za koju školu godišnje plaća 18.700,00 dinara. Prvostepeni sud je procenio da je za podmirivanje mesečnih potreba mal. VV (školarina, ishrana, higijena, kupovina knjiga, prevoza, garderobe i džeparca) potrebno 34.865,00 dinara.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo, i to odredbe člana 160. i 162. Porodičnog zakona, prilikom odmeravanja visine doprinosa tužioca – protivtuženog u izdržavanju maloletnog deteta.

Porodičnim zakonom „Službeni glasnik RS“, br. 18/05, 72/11, 6/15) je propisano (član 160) da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja (stav 1); da potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 2); da mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanja zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveza da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 3). Ako je poverilac izdržavanja dete, visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja (član 162. stav 3).

Nisu osnovani navodi revizije tužene kojima se ukazuje na pogrešnu primenu člana 160. stav 3. Porodičnog zakona, te da je dosuđeni iznos prenisko odmeren i da ne odgovara ukupnim potrebama deteta ni ostalim okolnostima koje se tiču mogućnosti tužioca (mogućnost zarade) kao dužnika izdržavanja.

Novčani iznos koji je tužilac obavezan da plaća na ime svog doprinosa u izdržavanju maloletne VV od 17.000,00 dinara, po oceni Vrhovnog suda, odgovarajući je postojećem odnosu potreba mal. deteta i mogućnosti tužioca da daje izdržavanje. Tim iznosom može se obezbediti pravilan i potpun razvoj mal. VV u skladu sa njenim potrebama, uz doprinos tužene kako u novcu tako i kroz rad, brigu i staranje koje ona svakodnevno ulaže, i pomoć koju tuženoj pružaju njeni roditelji. Tome doprinosi okolnost da tužena sa decom živi u kući tužioca i da po tom osnovu nema izdataka, što maloletnoj VV omogućava podmirenje njenih potreba na nivou životnog standarda kakav uživa i dužnik izdržavanja, ovde tužilac, bez opasnosti da bude ugrožena egzistencija bilo njena, bilo tužiočeva. Potrebe mal. tužilje pravilno su utvrđene shodno njenom uzrastu i u skladu sa životnim okolnostima, obavezama i finansijskim mogućnostima roditelja, čiji standard prati dete. Plaćanje većeg iznosa izdržavanja od dosuđenog, u trenutnoj situaciji bi predstavljalo preveliko opterećenje za tužioca, obzirom na njegove trenutne životne okolnosti. Zbog toga je pravilna odluka kojom je zahtev tužene preko dosuđenog a do traženog iznosa od 30.000,00 dinara odbijen.

Ostali navodi revizije su isticani u žalbi protiv prvostepene presude, i njih je drugostepeni sud pravilno ocenio kao neosnovane i za tu ocenu dao jasne i dovoljne razloge koje ovaj sud u svemu prihvata.

Na osnovu izloženog, doneta je odluka kao u stavu prvom izreke primenom člana 414. ZPP.

Zahtev tužene za naknadu revizijskih troškova je odbijen primenom člana 165. stav 1. ZPP u vezi s članom 153. stav 1. istog zakona, s obzirom da tužena u tom postupku nije uspela.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković