Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 4166/2023
28.06.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Jasmine Stamenković i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Bašić, advokat iz ..., protiv tuženih BB, VV, GG, DD i maloletnog ĐĐ, čiji su zakonski zastupnici majka GG i otac VV, svi iz ..., a čiji je zajednički punomoćnik Brigita Bataveljić, advokat iz ..., radi iseljenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1091/22 od 20.07.2022. godine, u sednici održanoj 28.06.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1091/22 od 20.07.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1091/22 od 20.07.2022. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženih za naknadu troškova odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P 1170/21 od 28.05.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obavežu tuženi da se isele iz stana koji se nalazi u Kragujevcu u ulici ... broj .. ulaz .., ... sprat, stan broj .., koji je upisan kao posebni deo zgrade broj .. izgrađene na katastarskoj parceli br. .. KO Kragujevac 3 i da taj stan ispražnjen od lica i stvari predaju u posed i državinu tužiocu. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da naknadi tuženima troškove postupka u iznosu od 293.070,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1091/22 od 20.07.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka iz stava drugog izreke prvostepene presude tako što je obavezan tužilac da naknadi tuženima troškove postupka u iznosu od 366.210,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.
Tuženi su podneli odgovor na reviziju, zahtevajući naknadu troškova za sastav odgovora.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).
Ceneći ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni sud je imao u vidu da iz navoda revizije tužioca ne proizilazi da postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba novog tumačenja prava. Tužilac uz reviziju nije dostavio, niti se pozvao na presude iz kojih bi proizilazio zaključak o različitom odlučivanju sudova u istoj ili sličnoj činjeničnopravnoj stvari, tako da nema ni potrebe za ujednačavanjem sudske prakse. U konkretnom slučaju, nižestepeni sudovi su odluku o tužbenom zahtevu kojim je traženo iseljenje tuženih doneli uz pravilnu primenu odredaba Zakona o stambenim odnosima i Zakona o stanovanju kao relevantnog materijalnog prava kada su utvrdili da tuženi kao članovi porodičnog domaćinstva pokojnog nosioca stanarskog prava imaju i dalje pravo stanovanja koje ograničava pravo vlasništva tužioca, kao i primenom člana 8. Evropske konvencije o pravu na dom. Pri tome, navodima revizije se osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja što ne može biti razlog za izjavljivanje posebne revizije.
Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP da bi se dozvolilo odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, pa je u skladu s tim odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 26.11.2016. godine i označena je vrednost predmeta spora od 12.000,00 dinara koju je sud prihvatio, a koja ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora ne prelazi zakonom propisani novčani cenzus za dopuštenost revizije po članu 403. stav 3. ZPP, to je Vrhovni sud našao da revizija nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Troškovi odgovora na reviziju, po oceni Vrhovnog suda, nisu bili potrebni tuženima za vođenje ove parnice, te je primenom članova 154. stav 1. u vezi člana 165. stav 1. ZPP Vrhovni sud odlučio kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić