U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković, dr Ilije Zindovića, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., koju zastupa punomoćnik Marko Jokić, advokat iz ..., protiv tužene Opštine Titel, koju zastupa Opštinsko javno pravobranilaštvo, a koju zastupa Rajko Martinović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 4970/2019 od 02.02.2021. godine, u sednici održanoj dana 03.02.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 4970/2019 od 02.02.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

PREINAČUJE SE presuda Višeg suda u Novom Sadu Gž 4970/2019 od 02.02.2021. godine u preinačujućem delu stava 1. izreke, stavu 2. i stavu 3. izreke, žalba tužene odbija kao neosnovana i presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 3934/2019 od 21.10.2019. godine u stavu 1. izreke potvrđuje.

OBAVEZUJE SE tužena da tužilji na ime troškova revizijskog postupka isplati 53.000,00 dinara u roku od 15 dana po prijemu presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 3934/2019 od 21.10.2019. godine, stavom prvim izreke, tužbeni zahtev tužilje je delimično usvojen i obavezana tužena da tužilji na ime naknade materijalne štete na vozilu isplati iznos od 148.447,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 21.10.2019. godine do isplate, na ime naknade izdavanja meteorološkog izveštaja iznos od 4.559,11 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 27.09.2017. godine do isplate i na ime naknade troškova izdavanja službene beleške o događaju u iznosu od 1.540,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 12.09.2017. godine do isplate, kao i da joj na ime troškova postupka isplati iznos od 127.416,72 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate, sve u roku od osam dana pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom drugim izreke, deo tužbenog zahteva koji se odnosi na obavezu isplate zakonske zatezne kamate na ime štete na vozilu u iznosu od 148.447,00 dinara, za period počev od 05.10.2017. do 21.10.2019. godine, kao i deo zahteva koji se odnosi na obavezu isplate zakonske zatezne kamate na troškove postupka za period od dana presuđenja do dana izvršnosti presude se odbija.

Presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž 4970/2019 od 02.02.2021. godine, stavom prvim izreke, žalba tužilje je odbijena, a presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 3934/2019 od 21.10.2019. godine u pobijanom odbijajućem delu (stav 3. izreke) potvrđuje, a žalba tužene se usvaja i presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 3934/2019 od 21.10.2019. godine preinačava tako što se odbija tužbeni zahtev da se obaveže tužena da tužilji na ime naknade materijalne štete isplati iznos od ukupno 148.447,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 21.10.2019. godine do isplate, na ime naknade troškova izdavanja meteorološkog izveštaja iznos od 4.559,11 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 27.09.2017. godine do isplate i na ime naknade troškova izdavanja službene beleške o događaju iznos od 1.540,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 12.09.2017. godine do isplate, kao i da joj na ime troškova postupka isplati iznos od 127.416,72 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate, sve u roku od osam dana pod pretnjom izvršenja. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 7.500,00 dinara, u roku od osam dana pod pretnjom izvršenja. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara u roku od osam dana pod pretnjom izvršenja.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP. Iz sadržine navoda revizije proizilazi da tužilja revidira na preinačujući deo drugostepene presude kojim je odbijen njen tužbeni zahtev – deo stava 1. izreke i na stav 2. i na stav 3. izreke presude.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su zbog postojanja potrebe ujednačavanja sudske prakse, ispunjeni uslovi iz člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20) za odlučivanje o reviziji tužilje, kao izuzetno dozvoljenoj, s obzirom da je pravni stav izražen u pobijanoj odluci o pravu tužilje na naknadu štete suprotno pravnom shvatanju izraženom u pravnosnažnim odlukama Vrhovnog kasacionog suda sa činjeničnim stanjem i tužbenim zahtevom kao u ovoj i sličnoj pravnoj stvari, pa je radi potrebe ujednačavanja sudske prakse doneo odluku kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o reviziji na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužilje osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je vlasnik vozila marke „...“ model „...“ reg. oznake ... Dana 02.09.2017. godine, navedenim vozilom upravljala je sestra tužilje BB. Vozilo je u večernjim časovima zaustavila i parkirala u glavnoj ulici u ..., ispred ugostiteljskog objekta koji se nalazi u toj ulici na broju ... Nakon ulaska sestre tužilje u ugostiteljski objekat, došlo je do nagle promene vremena. Počeo je da duva jak vetar i da pada kiša. Usled takvog nevremena došlo je do pada drveta sa krošnjom i deo drveta koji se nalazio pored vozila pao je na vozilo obuhvatajući i šoferšajbnu. O štetnom događaju obavešten je MUP. Sačinjen je zapisnik koji je tužilja pribavila i za isti platila iznos od 1.540,00 dinara. Prema izveštaju meteorološkog RHMZ Beograd od 28.09.2017. godine na području mesta Titel je bilo jake pojave olujnog vetra maksimalne brzine (udara) od 17,2 do 20,7 metara u sekundi. Za pribavljanje naznačenog izveštaja RHMZ Beograd tužilja je platila taksu u iznosu od 4.560,00 dinara dana 27.09.2017. godine. U toku prvostepenog postupka obavljeno je veštačenje i utvrđeno da je popravka vozila na dan 27.09.2017. godine kao i u vreme presuđenja iznela 148.447,00 dinara od čega PDV iznosi 24.741,00 dinara.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je ocenio da je tužena odgovorna za štetu koja je povodom kritičnog događaja pretrpela tužilja. Pravno utemeljenje za odgovornost tužene za nastalu štetu prvostepeni sud zasniva na članu 2. stav 1. Zakona o komunalnim delatnostima i Odluci o komunalnim delatnostima Skupštine opštine Titel (član 2. tačka 11, član 3, član 174. stav 1. i član 175. tačka 7. i član 176, kao i član 173. ZOO). Prema članu 2. stav 1. Zakona o komunalnim delatnostima propisano je da su komunalne delatnosti u smislu tog zakona delatnosti pružanja komunalnih usluga od značaja za ostvarenje životnih potreba fizičkih i pravnih lica, a prema stavu 3. istog člana propisano je da su komunalne delatnosti, između ostalog, održavanje ulica i puteva (tačka 10). Prema članu 175. Odluke o komunalnim delatnostima Skupštine opštine Titel propisano je da održavanje svih elemenata zelenila, između ostalog i drveća i izdanaka oko drveća i uklanjanja orezanih i oštećenih grana potpada pod kategoriju obavljanja komunalnih delatnosti, a čiji nadzor vrši upravo nadležni organi Opštine Titel. Predmetno stablo, čiji je deo pao na vozilo tužilje i isto oštetio predstavlja opasnu stvar. Shodno članu 173. ZOO šteta nastala u vezi sa opasnom stvari odnosno opasnom delatnošću smatra se da potiče od te stvari odnosno delatnosti izuzev ako se dokaže da one nisu bile uzrok štete. U konkretnom slučaju tužena nije dokazala postojanje nekog razloga predviđenih članom 177. Zakona o obligacionim odnosima, tj. da šteta potiče od nekog uzroka koji se nalazio van stvari, a čije se dejstvo nije moglo predvideti ni izbeći ili otkloniti. Tužena nije predložila veštačenje na tu okolnost niti je dokazala da se po svojim karakteristikama nastanak štete može pripisati isključivo vremenskim uslovima koji su postojali u vreme štetnog događaja. Shodno tome, zahtev za naknadu štete je usvojio dok je odbio deo zahteva za kamatu na iznos od 148.447,00 dinara za period od 05.10.2017. do 21.10.2019. godine i isplatu zakonske zatezne kamate na troškove postupka od presuđenja do izvršnosti.

Drugostepeni sud nije prihvatio ovakvo stanovište prvostepenog suda u usvajajućem delu. Ovo je iz razloga što smatra da je tužilja trebala na pogodan način da dokaže da je predmetno stablo palo zbog uzroka koji se nalazi u starom drvetu (staro, oštećeno drvo i slično) s obzirom na to da drvo samo po sebi ne predstavlja opasnu stvar. Tužilja shodno članu 231. stav 2. ZPP nije pružila relevantne dokaze na osnovu kojih bi se nesumnjivo moglo zaključiti da je drvo koje je palo i prouzrokovalo štetu na vozilu palo iz uzroka koji se nalazi u samom drvetu, te da bi shodno tome isto predstavljalo opasnu stvar pri čemu bi tužena u takvom slučaju bila odgovorna za naknadu štete jer je propustila da redovno obavlja svoju komunalnu delatnost koja se odnosila na održavanje zelenila na području Opštine Titel. Znači, tužilja nije dokazala da je drvo palo na vozilo usled uzroka koje potiče od samog drveta kao posledica neadekvatnog održavanja što bi se moglo pripisati krivici tužene te da stoga ne postoji osnov za odgovornost tužene za štetu. Teret dokazivanja da je drvo u konkretnom slučaju predstavljalo opasnu stvar bio je na strani tužilje a ne na strani tužene pa je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužilje.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ovakvo pravno stanovište drugostepenog suda nije prihvatljivo. Ovo iz razloga što je prema odredbi člana 2. st. 1. i 2. Zakona o komunalnim delatnostima propisano da jedinica lokalne samouprave je dužna da stvori uslove za obezbeđenje odgovarajućeg kvaliteta obima, dostupnosti i kontinuiteta kao i nadzor nad vršenjem delatnosti pružanja komunalnih usluga od značaj za ostvarenje životne potrebe fizičkih i pravnih lica. Prema Odluci o komunalnim delatnostima Skupštine opštine Titel (član 175) uređenje održavanja javnih zelenih površina obuhvata i održavanje svih elemenata zelenila, između ostalog i drveća, u šta spada sečenje i orezivanje grana, drveća i izdanaka oko drveća i uklanjanje orezanih i oštećenih grana i obezbeđenje korišćenja javnih zelenih površina u skladu sa njihovom namenom. Vozilo tužilje je bilo stacionirano na parkingu koje je predviđeno Odlukom o javnim parkiralištima i parkiranju na teritoriji opštine. Iz toga proizilazi da pravilno prvostepeni sud zaključuje da se odgovornost tužene zasniva na činjenici da je jedinica lokalne samouprave dužna da se stara o organizovanju i kontinuiranom vršenju komunalnih usluga, a pod vršenjem komunalnih usluga spada i održavanje svih zelenih površina i uređivanje grana drveća. Stablo na samom parkiralištu je deo opštinskog zelenila i predstavlja opasnu stvar. Odgovornost tužene u konkretnom slučaju procenjuje se sa aspekta postojanja objektivne odgovornosti za štetu nastalu od opasne stvari. Za postojanje prava tužilje kao oštećene dovoljno je da dokaže da šteta na vozilu potiče od opasne stvari – stabla drveta usled čijeg loma i pada je nastala šteta na vozilu. Kako je Opština Titel kao lokalni organ vlasti u obavezi da vrši obezbeđenje odgovarajućeg kvaliteta i kontrolu održavanja svih elemenata zelenila, između ostalog i drveća (sečenje, orezivanje i kontrolu da li ista predstavljaju opasnost) to je obaveza tužene bila da dokaže da je šteta na vozilu tužilje nastala iz razloga predviđenih članom 177. ZOO, tj. da je šteta nastala iz uzroka čije se dejstvo nije moglo predvideti ni izbeći, ili otkloniti, odnosno da su po svojim karakteristikama isključivo vremenski uslovi koji su postojali u vreme štetnog događaja prouzrokovali pad drveta. Taj dokaz se mogao izvesti veštačenjem od strane veštaka odgovarajuće specijalnosti, a teret dokazivanja te činjenice je bio upravo na tuženoj a ne na tužilji kako pogrešno zaključuje drugostepeni sud. Tužena je trebala da dokaže i predloži izvođenje dokaza na okolnosti da je adekvatno održavala gradsko zelenilo, između ostalog i naznačeno stablo, a što sve tužena u toku postupka nije dokazala.

Stoga je prvostepeni sud pravilno zaključio da se shodno odredbi člana 231. u vezi člana 228. ZPP odgovornost za naknadu štete na vozilu tužilje može pripisati upravo tuženoj.

Iz svega iznetog proizlazi da je drugostepeni sud na utvrđeno činjenično stanje, pogrešno primenio materijalno pravo.

Na osnovu člana 416. stava 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude.

Odluku o troškovima postupka sud je doneo na osnovu člana 165. stava 2. ZPP, pri čemu su tužilji priznati sledeći troškovi revizijskog postupka i to: na ime stručnog sastav revizije iznos od 33.000,00 dinara, na ime takse za reviziju iznos od 20.000,00 dinara (shodno preciziranom zahtevu tužilje), a u skladu sa AT i TT.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić