.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4176/2019
25.10.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nebojša Radosavljević advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Pejović advokat iz ..., radi iseljenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2869/19 od 11.04.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 25.10.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž 2869/19 od 11.04.2019. godine u prvom, drugom i četvrtom stavu izreke i predmet u tom delu VRAĆA drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje o žalbi tužioca.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 8651/16 od 15.03.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da se sa svim licima i stvarima iseli iz stana broj .. u ulici ... broj .. . Stavom drugim izreke, odbijen je predlog za određivanje privremene mere kojom je traženo da se tuženom naloži da se sa svim licima i stvarima iseli iz stana broj .. u ulici ... broj .. . Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da na ime troškova parničnog postupka isplati tuženom iznos od 39.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti, u roku od osam dana od prijema presude pod pretnjom izvršenja. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos troškova postupka za period od 15.03.2018. godine do dana nastupanja uslova za izvršenje.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2869/19 od 11.04.2019. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 8651/16 od 15.03.2018. godine u prvom stavu izreke tako što je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da se sa svim licima i stvarima iseli iz stana broj .. u ulici ... broj .. u ... i da isti prazan od lica i stvari preda tužiocu. Stavom drugim izreke, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 8651/16 od 15.03.2018. godine u trećem stavu izreke i tuženi obavezan da na ime troškova postupka isplati tužiocu iznos od 12.000,00 dinara u roku od 15 dana od prijema presude. Stavom trećim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 8651/16 od 15.03.2018. godine u drugom stavu izreke. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (ZPP), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tuženog osnovana.
Tužilac - vlasnik predmetnog stana stečenog otkupom, podnetom tužbom traži iseljenje svog sina - tuženog i predaju stana slobodnog od lica i stvari. Tužbeni izahtev tužilac zasniva na tvrdnji o poremećenim odnosima stranaka, prvenstveno na činjenici da je na njegovoj penziji određeno izvršenje radi naplate novčanog potraživanja na ime komunalnih usluga koje tuženi, kao korisnik stana, nije plaćao a zatim i na činjenici o nedoličnom i agresivnom ponašanju tuženog (podnesak od 14.11.2016. godine).
Prvostepeni sud je primenom člana 16. stav 3. Zakona o stanovanju odbio tužbeni zahtev sa obrazloženjem da je tuženi bio član tužiočevog porodičnog domaćinstva u vreme otkupa stana i da je tako dao doprinos u dobijanju stana i njegovom otkupu po povoljnijim, netržišnim uslovima.
Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev. Po shvatanju tog suda, u ovom sporu nije mogao biti primenjen Zakon o stanovanju jer je otkupom stana prestalo stanarsko pravo i ono se transformisalo u pravo svojine tužioca. Zbog toga je drugostepeni sud, primenom članova 3, 4, 37. stav 1. Zakona osnovama svojinskopravnih odnosa, obavezao tuženog da se iz stana iseli i preda ga tužiocu sa obrazloženjem da je svojina najšire pravo na stvari koje se, shodno članu 8. navedenog zakona, može oduzeti ili ograničiti samo u skladu sa Ustavom i zakonom tako da su irelevantne okolnosti u vezi sa otkupom stana po netržišnoj ceni i ranijem svojstvu tuženog kao člana tužiočevog porodičnog domaćinstva.
Po shvatanju Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je u ovom sporu pogrešno primenio materijalno pravo.
Tužilac je pravo svojine na spornom stanu stekao otkupom, po posebnom režimu i u skladu sa članom 16. stav 1. Zakona o stanovanju. Prema 3. stavu tog člana, članovi porodičnog domaćinstva imaju pravo stanovanja u stanu koji se otkupi po odredbama tog zakona. Tuženi je bio član porodičnog domaćinstva tužioca u vreme kada je stan otkupljen i zato ima pravo stanovanja u smislu člana 16. stav 3. Zakona o stanovanju. Zbog toga nije pravilno stanovište drugostepenog suda da se u ovom slučaju ne mogu primeniti odredbe Zakona o stanovanju jer je upravo navedenom odredbom u korist člana porodičnog domaćinstva nosioca stanarskog prava, odnosno zakupca stana zakonom ustanovljeno pravo stanovanja u otkupljenom stanu.
Pravo stanovanja člana porodičnog domaćinstva, propisano članom 16. stav 3. Zakona o stanovanju, nije lična službenost predviđena pravnim pravilima građanskog prava koja se sastoji u ovlašćenju da se u svrhu stanovanja koristi tuđa stambena zgrada ili stan kao poseban deo zgrade. Ovo zato što članovi porodičnog domaćinstva posle otkupa stana nemaju isključivo pravo da isti koriste, već imaju pravo da nastave da koriste stan zajedno sa ostalim korisnicima i licem koje je stan otkupilo, što se po sadržini bitno razlikuje od prava stanovanja kao lične službenosti. S`obzirom da Zakon o stanovanju nije odredio pravnu prirodu i sadržinu prava stanovanja članova porodičnog domaćinstva u otkupljenom stanu, u međusobnim odnosima vlasnika stana stečenog otkupom i članova njegovog porodičnog domaćinstva se po analogiji primenjuju odredbe tog zakona koje regulišu odnose nosioca stanarskog prava (zakupca) na društvenom stanu i članova njegovog porodičnog domaćinstva. To znači da će se primenjivati i član 36. stav 2. Zakona o stanovanju kojim je propisano da zakupac stana može, iz opravdanih razloga, da otkaže dalje korišćenje stana svakom članu porodičnog domaćinstva, osim maloletnom detetu, bračnom drugu ili licu koje je dužan da izdržava po zakonu, s`tim što rok za iseljenje ne može biti kraći od 30 dana.
Odredbe članova 16-28 i članova 34-38 Zakona o stanovanju ostale su na snazi i nakon stupanja na snagu Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, na osnovu njegovih prelaznih i završnih odredbi.
Pogrešno pravno shvatanje drugostepenog suda da se u ovom slučaju ne može primeniti Zakon o stanovanju ima za posledicu ukidanje drugostepene presude u delu kojim je odlučeno o glavnoj stvari i vraćanje predmeta tom sudu na ponovno odlučivanje o tužiočevoj žalbi.
U ponovnom postupku drugostepeni sud će, vodeći računa po službenoj dužnosti na pravilnu primenu materijalnog prava (član 386. stav 3. ZPP), odlučiti o osnovanosti tužiočeve žalbe sa aspekta primene člana 36. stav 2. Zakona o stanovanju i oceniti da li je prvostepeni sud, zbog neprimenjivanja navedene odredbe, propustio da utvrdi činjenice o postojanju opravdanih razloga za iseljenje tuženog iz spornog stana na kojima je tužilac zasnovao svoj tužbeni zahtev.
Ukinute su i odluke o troškovima postupka jer zavise od konačnog ishoda spora.
Shodno izloženom, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Branislava Apostolović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
