Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Branislava Bosiljkovića, Božidara Vujičića i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz …, čiji je punomoćnik Vladimir Mišković, advokat iz …, protiv tuženog Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje sa sedištem u ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2352/19 od 15.05.2019. godine, u sednici veća održanoj 25.10.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2352/19 od 15.05.2019. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2352/19 od 15.05.2019. godine.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 11160/17 od 27.11.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan prigovor apsolutne nenadležnosti. Stavom drugim izreke je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu isplati na ime pravno neosnovanog obogaćenja zbog neisplaćivanja penzije za period od 01.03.1999. godine do 28.08.2010. godine pojedinačne mesečne iznose navedene u tom stavu izreke sa traženom zakonskom zateznom kamatom počev od dospeća svakog pojedinačnog mesečnog iznosa pa do isplate, a stavom trećim izreke je odbijen kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka.

Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž 2352/19 od 15.05.2019. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio prvostepenu presudu u stavu drugom i trećem izreke, a stavom drugim izreke je odbio kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu trošova drugostepenog postupka.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno preko punomoćnika iz svih zakonskih razloga i sa pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku izjavio reviziju.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 72/11 ... 55/14 - ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenja prava (posebna revizija).

Tužilac, pozivajući se na presudu Evropskog suda za ljudska prava od 17.04.2012. godine donetu u slučaju Grudić protiv Srbije (predstavka br. 31925/08) i presudu Vrhovnog kasacionog suda Rev 974/2012 od 07.03.2013. godine, posebnu reviziju izjavljuje radi ujednačaavanja sudske prakse.

U konkretnom slučaju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nema mesta odlučivanju o posebnoj reviziji iz razloga koji tužilac navodi. Pitanje zastarelosti novčanog potraživanja tužioca, u smislu člana 376. Zakona o obligacionim odnosima koji je primenjen u ovom sporu suđenom u skladu sa pravnim shvatanjem Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije, utvrđenog na sednici od 06.04.2004. godine - da je sud opšte nadležnosti stvarno nadležan da odlučuje po tužbi za naknadu štete zbog nezakonitog i nepravilnog rada tuženog u izvršenju utvrđene obaveze isplate penzije na osnovu člana 172. Zakona o obligacionim odnosima i člana 1. ZPP, nije ni bilo postavljeno u predmetu Grudić protiv Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava. Zbog toga pobijana drugostepena presuda, u pogledu ocene zastarelosti dela tužiočevog potraživanja ne može da odstupa od stavova izraženih u navedenoj odluci Evropskog suda za ljudska prava, a saglasna je sa stavom tog suda iz odluke u predmetu Skenderi i drugi protiv Srbije (predstavka br. 15090/08) - da je rok zastarelosti predviđen članom 376. Zakona o obligacionim odnosima zakonit i da teži legitimnom cilju, obezbeđenju pravne sigurnosti i zaštite potencijalnih tuženih od zastarelih potraživanja. Presuda Vrhovnog kasacionog suda na koju se tužilac poziva u reviziji doneta je u sporu u kojem tuženi nije istakao prigovor zastarelosti potraživanja, pa se zato ne radi o različitim sudskim odlukama donetim u istovetnim činjenično-pravnim situacijama, zbog čega bi o tužiočevoj reviziji trebalo odlučivati kao o posebnoj reviziji - radi ujednačavanja sudske prakse.

Revizijski navodi o bitnoj povredi odredaba parničnog postupka nisu posebno razmatrani, jer se po izričitoj odredbi člana 404. stav 1. ZPP posebna revizija može izjaviti samo zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke. Odlučujući o dozvoljenosti revizije tužioca, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Kako vrednost predmeta spora pobijenog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je odlučeno kao u stavu drugom izreke na osnovu odredbe člana 413. ZPP.

Odluka o troškovima postupka iz stava trećeg izreke, doneta je primenom člana 163. stav 2. u vezi člana 153. ZPP, prema uspehu u navedenom postupku.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović.s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić