Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića, Lidije Đukić, dr Ilije Zindovića i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Bojan Trkulja, advokat iz ..., protiv tužene „BB“ AD ..., čiji je punomoćnik Nemanja Aleksić, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti i sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1308/18 od 26.10.2018. godine, u sednici održanoj 10.07.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1308/18 od 26.10.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1308/18 od 26.10.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru P 555/18 od 19.07.2018. godine, usvojen je tužbeni zahtev pa je utvrđeno da je ništava odredba člana 8. stav 1. Ugovora o dinarskom kreditu sa deviznom klauzulom za adaptaciju stambenog objekta, koji je zaključen između tužilje i tužene 25.02.2010. godine, a čija je sadržina precizno navedena ovim stavom izreke, pa tužena obavezana da tužilji plati 7.275,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25.02.2010. godine do isplate, kao i da joj naknadi troškove parničnog postupka od 48.300,00 dinara sa zakonskom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Višeg suda u Somboru Gž 1308/18 od 26.10.2018. godine, odbijena je žalba tužene i prvostepena presuda potvrđena, a odbijen je i zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Odlučujući o izuzetnoj dozvoljenosti revizije, u smislu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene.

Primenom člana 404. stav 1. navedenog Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, s obzirom da tužena ima pravo na naknadu troškova obrade kredita, ali je u konkretnom slučaju tužbeni zahtev usvojen jer tužena nije dokazala koji su to stvarni troškovi i na šta se odnose troškovi obrade kredita u visini od 0,75% od iznosa realizovanog kredita, koji su tužilji naplaćeni. Tužena uz reviziju jeste dostavila odluke apelacionih sudova kojima je različito odlučeno o istom pravnom pitanju, ali kako odluka u sporovima sa ovakvim tužbenim zahtevom zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, to se ne može govoriti o različitom postupanju sudova u istoj pravnoj stvari. Imajući ovo u vidu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti za ujednačavanje sudske prakse ili novo tumačenje prava, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom članu 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari, radi utvrđenja ništavosti ugovorne odredbe i isplate, podneta je 16.03.2018. godine, a vrednost predmeta spora je 7.275,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužene nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.

U skladu sa iznetim, a na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić